Branič

Јуна теловић В Е О Г Р А Д вро 1 4 1.ик& 'Ое^ччс **- 15& п .^ВЕрС»КАр п . (Јавет је оио слаб те Је попустио. Он Је пристао да се сазове Велика Скупштина. Он је нренео уставотворну власт на њу, али тим Велика Скупштина опет није постала надлежном за мењање Устава. Уставотворна власт није припадала Савету као приватно добро, да ј 'е се он могао одрећи у корист неког другог тела, По закону, он је имао не само нраво него и дужност да ту власт врши, и да би се она могла пренети с њега на Велику Скупштину, био је потребан нов закон. Главни законодавни чинилац и нрва власт уз Кнеза, Савег се дао склонити да основни закон земаљски без његовог учешћа постане. Он никаке предохране није узео да тај закон, кој"и се мимо њега нравио, не буде противу њега направљен. Ииак није сасвим тако било. Намесништво му је било у неко шко дало јемства да ће он, као једна стара установа, остати поштеђен приликом уставне промене. У беседи којом је отворило Никољски Одбор, Намесништво је признавало истина потребу да се Народној Скупштини да „решавајући глас" у законодавству, али под условом да крај ње остане и Савет као други законодавни чинилац. Оно се, за тим, упустило у потање претресање свију измена које би требало извршити у организацији Савета, ако би се законодавна власт морала поделити између њега и Скупштине Дводомни систем, који би се на гај начин добио, Намесништво је живо препоручивало. Оно је исцрпло све разлоге који у корист тог система говоре, пајејош навело да се мир у земљи неће моћи успоставити, ако између владаоца и Народне Скуиштине не буде никаког Горњег Дома, као „уме авајућег носредника". Услед тога, Никољски Одбор расматрао је на својим састанцима У, VI, VII, и VIII. питање о деоби законодавне власти, и иремда Ј'е његовим члановима било тешко погодити се о саставу Горњег Дома, опет су се сви сагласили да таког ј 'едног тела, ма у ком виду, мора бити. У том је тренутку изгледало са свим извесно да ће се Савет, у току уставног преображаја, реФормисати, али да неће пропасти; да неће бити више једино законодавно тело, него једно од два така тела. Перспектива ова није имала у себи ничег особито ласкавог за стари „Совјет" српски.