Branič

стр. 2ј6.

в р а н и ч

број 5. и 6.

ишту две : једна да узме иницијативу, друга да донесе коначну одлуку. Ајш , како је онда, кад једна и иста Скупштина и предлаже уставну промену, и изводи је? Ни тада се не губи свака Формална разлика између две врсте закона. Ако тело, које их ствара, остаје исто, поступак се мења. Обично за решавање о уставним питањима прописан је већи кворум ; исто тако подигнуга је и већина којом се закључења доносе. Траже се неки пут два закључења, и између њих довољно дуги рокови; на пр. да се та два закључења донесу у два разна сазива и т. д. Уставни закони оает, дакле, не ностају на исти начин на који обични; то је довољно па да се међу овима не изгубе Али, да ли ће се обична Скупштина обновити после решене ревизије или не, споредна је ствар. Главно је, да она сједињује у себи две власти : и уставотворну, и законодавну. Она, по томе, има и две надлежности: кад у којој дејствује, иознаје се но њеном поступку. Он је замршенији и дужи, кад су то ус/гавна нитања којима се законодавно тело бави. Овако решење проблема о уставној промени са свим је логпчно изведено. Пошто је Устав, на крају крајева, опет само један закон, то нема разлога да се његово мењање одузме законодавној власти, али, пошто је то у исто врвхме закон од изузетне важности, то се законодавној власти не сме допустити да га онако лако мења, као остале законе. Потреба није за другом вла' ти, него само за друкчијим, за нешто споријим поступком. Ствар је практичне нолитике како треба те Формалности удесити, па да се основни закони земаљски заштите од пренагљених нромена. Али овај еистем не само да одговара правној теорији која не признаје никаке основне разлиае између уставних закона и обичних, него је он и у практици од готово свију монархцја усвојен. Изреком, ово су монархије које су га усвојиле : Аустрија, Пруска, Баварска. Саксонска, Виртембергака, Баденска, Шведска, Норвешка, Белгија, Луксембуршка, Холандска, Данска, Румунија, Португалска. У питању уставне промене одвајале би се, но томе. од осгалих евроиских монархија ове четири државе: Енглеска, Мађарска, Италија и Шпанија. Ну њихово