Branič

ВРОЈ 5. и 6.

Б Р А И И Ч

стр. 233.

ногшштило је предње решење првостеа суда, а те нримедбе у цглини гласе овако: „Кад је на чисто изведено питање : ко је ставио забрану и но чијем је налогу тужилац ЈБуба одређен за стараоца узабрањене покретности, онда је суд ногрешио, што је ову парницу одложио до свршетка кривичног иелеђења, које је тужена Стака повела против туженог Павла и Драгутина и В. Кундовића адв. из Лознице, због л^жног поравнања, пошто је накнада трошкова, која се овом парницом тражи, последица тражења забраве, а питање због којег суд ту парнацу одлаже, може б ти мерода .но само између тужених као парничара, у колико би то зависило од поменуте кривичне тужбе 1 ' 1 ).

Ј ) Нека ми се допусти да учиним две три напомене на горње разлбге Касационога Суда, јер налазим, да они нису у свему коректнгт. Тако : а.) И ако стоји разлог Касационога Суда, даје исход кривичног процеса између Пејићке и Иејића „меродаван" само између њих к*10 нових парничара. нашто од једне парнице стварати две, кад је овај случај нотлуно могао да се нодведе под тач. 1. §. 110. грађ. пост, утолико пре, шхо је ово грађ. питање и има места и аналогији — §. 8. грађ. зак. Решење првост. суда о оддагању ове парнице не само да је саобразно закону, но има велике практичне вредности, јер ако је од важности цитирана прееуда Апелац. Суда № 807 и Стака плати ову оштету, ето нове парнице њене против Пејића за повраћај те суме; остане лн у важности поравнање № 6004, а Пејићи плате оштету, ' ето њихове тужбе против Стаке за повраћај те суме. А свега тога не би могло бити, да се за неколико месеца причекало, док се коначно не реши правна важност поравнања № 6004 Нинравичност се тиме не вређа, јер тужилац тиме не губи своје нраво а овако, прс нагљеном жалбом протнв горњег решења првост. суда, изгубио је готово пуних 20.000 дин., као што ће горе бити разложено. б.) Горње примедбе Касационога Суда, као и многе друге губе из вила, врло гажан задатак Касационога Суда, аоучпи каракхер одлука тога највећега суда у земљи. Позната је ствар, а то се и из Усхава и из закона о уређењу Касационога Суда види: да Касациони Суд не суди, но је „расматрајућа власт," која пази на правилну и једнообразНу примену закона од стране нижих судова, који дотичан предмет суде. Према томе, очекивати је од ове највеће судске власти у земљи, да у својим одлукама уаути, иоучи, обавести нижи суд о учињеној погрешци, наводећи у својим одлукама ароаисе законске које треба на дати