Branič

број 5. и 6.

б р а н и ч

стр . 241.

тражбину, но за то, да му ма ко од њих плати тражену накнаду, а ко 1)е бити тај платад, за њега је по закону, а и иначе, ствар равнодушна, јер су обе.стране сигурне. 3.) Да су примедбе III. одељења Касационога Суда, у овом спору дате 19. Авг. 1899. Љ 6387, погрешно засноване на §. 307. и 313.грађ. пост. или боље рећи, да таквоме тумачењу тих законских прописа нема овде места и да су тим примедбама у основу потрвене раније примедбе тога истог одељења Касационога Суда од 15. Марта 189 9. л 2367. и по томе 4.) Да је тужилац Исаковић, противно §. 800- грађ зак. и §. 407. грађ. суд. пост лишен права, које му у основу нису могли спорити ни Пејићи ни Пејићка, но су самп терет плаћања пребацивали једно на друго. После кратког увода, молим за још краћи поговор. Мислим, да су наведени §§. 307. и 313. грађ. пост. у описаном спору неправилно примењени, а узев у обзир да је и право и по закону, да нико без своје кривице не трпи, док, међу тим, тужилац, с обзиром и на застарелост из §. 939. грађ зак., овде трпи, изгубив готово 20.000 дин., — ја сам био побуђен да овај спор прикажем правницима, те да се у будуће не би долазило до тогец да се неоспорно право изгуби Може бити, да су моја разлагања нетачна, али то се има приписати једино моме незнању и незгодном положају, јер после посве-дневног канцеларијског напрезања, чиновник судски долази у опасност, да му у вече (а то му је готово једино слободно време, у коме слободно може гладовати) мозак не откаже послушност, и престане капирати све спољне утицаје. Зато, молим, да ми се кроз прсте погледа, а иначе, ја сам у горњем примеру поименце навео парничаре, да се види, да ми нису „ни род ни помози Бог", да се народном речју нослужим; уз то ни моје судијско мишљење овде није ангажовано, јер као пупилаЈни судија нисам овај спор ни судио и по томе могу тврдити, не да су моји назори правилни и лепим стилом написани, — но да сам ово писао потпуно „ете 1га е! б1гн11о 22. фебруара 1900. у Лозници. По актима привавао Сп. П. Бранич 16