Branič

БРОЈ 5. И б.

б р а н и ч

стр . 249.

сопственик интабулисаног имања, коме ће потиуна сопственост тек евентуално принасти, и „ б) Да ли тужилачка страна захтева остварење свога потраживања без обзира на саму природу права еопствености тужене стране према интабулисаном имању т. ј. да ли тужилачка страна одриче важност поменутом тестаменту. „Да би пак решење ова два питања било што потпуније, па према томе и промена тих закључака што правилнија, дакле, и регаење самога спора, онда треба при том решавању узети ч у оцену како све оно, што је тужилачка страна поднела као доказ за своје потраживање, тако, пак, и оно што служи туженој страни за доказ полагања ма каквог права на интабулисано имање — тестаменат. „При оцени, пак, оваквих тестамената ; као што је овај иок. А., који се налази у актима овога спора, којим се наређује т. зв. Фидејикомисарна субституција, за коју је једино меродаван §. 465. грађ. зак., треба имати строго на уму природу његову, која условљава и природу права оних, који их на таквом тестаменту заснивају. — Кад се једним тестаментом, као што је у даном случају, ствара т. зв. Фиаејикомисарна супституција тиме, што се наређује, да унучад завештаочева, деца његових кћери, постану наследници завештаног имања, но само у случаЈу кад надживе своје мајке, онда се одређивањем тога момента доводи њихово право сопствености завештаног имања ,у зависност, а њихова деца су евентуални наследници имања пок. А. А довођење права на наслеђе у зависност од овог момента, смрти кћери завештаочевих, створено је, у потпуном смислу, и евентуално право наслеђа, па, дакле, и евентуална сопственост завештаног имања. Констатовањем овог односа, од. носно сопствености завештаног имања, категорички се у1врђује и постојање Факта да докле год буду наследници — ЈивШиИ завештаочеви живи, дотле супституирани наследници не могу тражити ни државину, ни уживање, а још најмање право располагања са ствари која је везана за супституцију, и то све донде, докле не наступи моменат т. зв. ограничене Фидејикомисарне супституције. До наступања тога момента наследнику институту — припада ограничено право својине са неограннченим правом плодоуживаоца. Једино што супституирани наследник има нраво да тражи и пре наступања пом. момента, то је Тјуажење одр жпња суистанције субституиране заоставштине , и ништа друго.