Branič

стр . 198.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 5. И 6.

Чл. 3. Никаква државна власт ни законодавна ни управна не може вршити судеке поелове, нити еудови могу вршити законодавну или уиравну влает. Но судови не могу управне чиновнике за њихова званична дела узимати на одговор и еудити им док надлежнавласт не дозволи (чл. 110. Уетава). Чл, 4. Извиђања и еуђења у евима еудовима морају бити: јавна, еем где закон, због јавног поредка или морала, изрично другчије наређу.је. Но судије, по свршеном извиђају, саветују ее и гласају тајно у нуној седници, у којој еем њих и деловође нико више не може присуствовати. Чл. 5. Сваки судија, при ступању у то звање мора иоложити ову заклетву: „Ја.(име и лрезиме) заклињем се свемогућим Богом: да ћу владајућем Краљу (име Краљево) веран бити, да ћу се Устава савесно придржавати, да ћу дужност моју тачно и савесно испуњавати и да ћу се при изридању правде без призрења на лице једино закона придржавати." Чл. 6. При еваком извиђању и суђењу или решавању суда. мора да буде у еедници судској и да гласа о ствари онолики број судија, колико је овим законом за који суд пропиеано. Чл. 7. Ни у једном суду не могу у исто време бити судије сродници по крви у правој усходећој или нисходећој линији до кога било степена, нити у побочној линији до четвртог, а по тасбини до другог степена закључно (чл. 112. Устава), Чл. 8. Судови доносе евоје одлуке у виду : пресуда, решења и наредаба. Пресудом се расправља предмет спора или кривице, Решењем се расправљају претходна и споредна питања у спору или кривици, изузимајући случаје за које је за-