Branič

ВРОЈ 5. и 6.

б р а н и ч

стр . 253.

чувао свога бика, знајући, да он бије, то је учинио кривицу из §. 180. крив. зак., зато је тражио, да се на казну и плаћање трошкова осуди. Прив. тужилац, Ката, удова пок. Јакова, тражила је, да се оптуженм на казну осуди, да јој на удовичко нздржавање плати 1000 дин. и т. д. Оптужени је изјавио, да није видео, да је његов бик уб'о пок. Јакова, нити је видео, да је тај бик, који је миран и никад не напада, био у ливади иок Јакова. Из тужби и поднееених доказа, а по протоколу секције и ислеђењем, сам је суд нашао, да овде постоји дело из §. 180., II. одељ. крив, зак. но да. нема доказа, да је бик оптуженога Владимира ово дело извршио. Казивању сведока Тодора Зоркића, који је био присутан, кад је бик умрлога напао, не може веровати, јер сведочи више, но што је пок. Јаков исказао. Он у својој сведоџби тврди, да је оптужени гледао, кад је његов бик оптуженог Јакова напао, и није га хтео одбракити, па чак да је и то казао: „што га неће да убије", док пок. Јаков приликом свога еаслушања није о томе ништа говорио. А не може с тога ни вероваги, што је еведок Јосиф Богдановић потврдио, да је истога бика од оптуженог узимао на послугу, дајењиме руковао, али да није приметио, да је бик нападач и да хоће да боде II на основу §. 326. крив. с. ност. и зак. о таксама, крагујевачки првостенени суд, а по свршеном дослеђењу, донео је пресуду 24. марта 1899. бр. 9546, која гласи: „да се оптужени Владимир за ово дело ослободи сваке казие као невин и да није дужан ником ништа нлатити и т. д." Ову пресуду тога суда, а по жалби државног тужиоца подбр. 9858 уништио је Касациони Суд у своме Т. оделењу 30. априла 1899. бр. 3084 и донео ове примедбе: „Лице, према коме је кажњиво дело учињено, и сведок, на ког се повређени позива, посматрају вршење кажњпвог дела свако за себе и стварају на свој начин представу о истом, потпунију са појединостима или не, нрема својим интелектуалним способностима и околностима, у којима се при посматрању вршења кажњивог дела налазе. Но добијени утисци о извршеном делу и код лица, према коме је ието извршено, и код сведока, који га је аосматрао, морају се у погледу карактерних знакова извршеног кажњивог дела, подударати, јер у противном случајуне може бити говора о појму једног и истог дела код обадвојице. Друге споредне околности,