Branič

број 5. и 6.

б р а н и ч

стр . 255.

доџбу да је свађалнца и склон на крађе пољских ситнида. Ми додајемо, да је и лажљивац. На испиту 1. Новембра не признаде ништа. Био је до душе на Распоповићком Брду, ввђао се са осталим оптуженицима, алн зарана оде у свој подрЈм где је морно преноћио, дакле није учествовао ни у договору ни у извршењу дела. Доцније, на испиту 2. Децсмбра, „да не би на прввди Бога страдао," прича: да је 3. Окт бра био код подрума оптуженог Јакова Распоноввћа са осталим оптуженицима, које затече у пијанцн: и ту чује њихову зав ру да Рад< вава убију. рли сам не уђе у њихово друштво. У поласку на взвршење дела он их испрати до својег пглрума, где је и з&ноћио, пазећи по препоруци оца на бачве у њихову превирању. Оптужеввци нареде да им спреми впна о совратку. По извршеном убгјству дођу у његов подрум и пише до пред зору. После кмет оста код њега на вреноћишту, а остали оду својим кућама. Кмет му исприча потанко да су Радована убили, опљачкали и механицу запалели, и распаса фишеклију, која је после неколико дана ту и пронаЈјвна, казујући да је Мићова, и да су и Мића тражили да поведу, па га не нађоше. 2. Јаков Раепоповић ез Пискање. Омален човек у добу око 35 годича. Дос-та опоре Физиогномије, смеђ, зелених очију, но у једно око и слеп. Ћосав. Жењен и отац једне кћери. Држање му је продржљиво и куражно. Рапав глас потмуло одјекује из широких прсију на кратком телу. Терете&а збића обилази са некам пре^рењем, и одговара више набусвто. Сматрају га у , опттини као присталицу рђава друштва и као свађалицу, али се није сумњало да крађе чини. Не признаје ни договор ни извршење дела. 3. Миленко Гркајац ез Пиекање. Пон-кад је и само име знамење спољних или унутарњих личних о обина. Писац се сећа да је читај^ћи наилазио на разлагање имена „Наполеон," којим. се у погоњем слогу вештачким комбинисањем идеја добија јелан појам, што одговара ратној и државничкзј срећи тст човека. Далеко сам од намере да име овог великог владаоца, који је некад лрмао Јевропом, исноређујем са именом простог зликовца и убице, но само помињем: да је оптужени Миленко човек миле и доаадљ^ве Физиогномије. Ведро његово лице не издаје никаквих б )ра од догађаја развратна живота ; не по-казује нп укорењених страсти што износе црту лакомости за туђам. Па ипак каква иронија према имеау и фдзпогномији!