Branič

стр . 270

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 5. и 6.

РгоК апсјеп е! тосЈегпе сЈе 1а Воиташв. ЕкиЈе Је 1е§181а(:ш11 сотрагее, раг Бетећ-е А1ехапс1ге8со, рго^еззеиг с1е ЉоК; ст! а Г ИшуегвИе «1е Јавзу. Рапз, 1898. Рг1х 12 ћ-апсз. — Под овим насловом г. Александреско, проФесор Грађанског Права на Университету у Јашу (Румунија) нубликовао је на Фрднцуском језику своја предавања. Циљ му је био да и ширу читалачку правничку публику позна са грађанским законодавством своје отаџбине. Постараћемо се да у којем од бројева што иду донесемо о овоме делу опширнији ре®ерат. шх> СТР&НО ПРА80СУЂЕ

I. Одговорност правних лица. Највиши Суд у Бечу донео је нре кратког времена одлуку о веома спорном питању, анаиме, да ли правна лица одговарају за накнаду штете. Како је та одлука врло значајна, мислимо да ће бити од користи, ако је саопштимо. Фирма Враћа Н. тужила .је трговачку комору у Олмицу због накнаде штете. Нека муштерија пом. Фирме тражила је од коморе ст^учно мишљење о једној роби из радње те Фирме. Усдед тога комора је дала мустру дотичне робе испитати од управника једне ткачке школе, па је затим белешку са дотичним стручним мишљењем, којује по нравилима коморе подписао њен председник и секретар, а снабдеввну званичним нечатом, утврдила на дотичној мустри. Тужилачка Фирма представила је у својој тужби са погледом на начелно питање, о коме је овде говор, да свако неисправно стручно мишљење повлачи за собом одговорноет стручњака по §. 1292. аустр. грађ. аак., да свако правно лице у опште одговара за кулрозва дела својих подчив.ених, што се види из одредаба грађ. законика, по којима се савесност државине једне општине цени по с; весвости или безсавесности Фактора, који у име општиве раде. То важииза разне корпорације ј погледу на њина званична права. Трговачка је комора по закону од 29. Јуна 1868. позвана, да издаје уверења о мустрама робе, она дакле одговара за све неисправности, које би у томе почпнили њени органи, Та одговорност корпорација и за јавно правне