Branič

БРОЈ 5. И 6.

Б Р А Н И Ч

стр 271.

♦ункције основана 1е у грађ. законику. који о томе не чини никакве разлике. Одговорноет општина за уништај ствари нри јавним нередима и радничким руљама (што је узакоњено у неким аустријским круновинама); одговорност железница за накнаду, — све то нису изузећа, него нарочита ч>ормулисања општег правног правила. Окружни суд у Олмицу решио је у ногледу начелнога питања, да ко| порације, као што су држава, општина и т. д. одговарају за против-правне радње својих органа, кад се то тиче њиховог приватног предузећа, али да општа одговорност за накнаду не постојп, кад се тиче њиховејавно-правне Функције. Појединн специјадни закони о одговорности државе за кривице њених судских чиновника, или одговорност општина у појединим круновинама за штете, које произлазе због недовољне безбедвости, потврђују то правило. Но нарочита одговорност трговачких и занатлијских комора, за нротив-правне радње њихових заступника, учањених у вршењу јавне службе, законом није утврђена. Према томе комора није дужна да одговара за уверења или стручна мишљења својих органа. Из ових разлога суд је одбио тужбу тужилаца, поред и .другог раздога споредне, Формалне природе. Анелациони суд потврдио је пресуду. И Највиши Суд потврдио је обе ниже пресудб збогразлога Формалне природе, а по начелном патању о одговорвости за накнаду штете Највиши је Судусмислу тужилачке представке дао ове разлоге: „Општи грађ. законик утврђује у §. 1295. да је онај дужан дати накнаду, који својом кривицом, то јест својим против-правним држањем, нанесе другоме штету. Односно арааних лица ие аостоји никакво изузеКе, ма да су она због оскудице природног бића у природном емислу неспособна ва ракву радњу, дакле нису ни способна да учине какву^кривицу. За њих раде њихови представници а за (1о1 и8 или си!ра тих предсзавника у или ван гранпца постојећих правних односа, у колико ти односи падају у круг рада или смер правног дица, одговара то правно лице. Ово је правило јасно изречено у одредбама §§. Б87. иЗЗб. општ. грађ. законика. Специјални закони, којису побројани у првостеп. пресуди, а који регулишу одговорност државе, општина, железничких предузећа и т. д. не садрже изузеће противног општег правпла, него напротив разрађују само основно начело, којеје