Branič

број 7. и 8.

б р а н и ч

стр . 349.

* * * Бобче†С. С. Единг ср?)6ски закоиоаисецо |Изт> историнта на сргбското законодателство в г в ново вр г ћме). Наш пријатељ, познати. пређе пловдивски а данас софијски правозаступник, члан бугарског народног представништва, уредник и издавалац Јуридическог Прегледа, г. Стеван С. Бобчев, покушао је, да у овој расправи, коју је читао 20. Фебруара ове године у софијском Књижевном Друштву, изнесе живот и рад д-ра Јована Хаџића, саставиоца нашег Грађанског Законика. — Осим онога што је изишло у Летопису Српске Матице приликом спомена стогодишњице од његовог рођења, о Хаџићу до сад у нашој домаћој стручној књижевности није ништа озбиљније израђено с обзиром на његов законописачки рад. Док се то не учинн расправа г. Бобчева остаје усамљена у својој врсти. Али се надати, да на исцрпан рад ове природе нећемо дуго морати чекати у Србији, у којој се по Хаџићевом Законику дели правда већ педесет и шест година. * * * М/з Ете$1, 1Јп сћарИге б,е I' ШзШге (1е /а Мег Арегди јигМГдие е1 роИНсјие. ВгидеИез (Науег) 1900. 8° 40. Ернест Најс је извесно довољно познат читаоцима нашег листа, ако не иначе а оно по његовоме изврсном делу Порекло Међународног Права. које је пре неколико година изишло и на српском језику у преводу и с допунама нашег главног уредника. Овај неуморан радник на пољу међународне правне историје постао је зимус чланом Белонске Академије Наука, и расправа која је иред нама. и која носи иа себи све одлике његових радова, штампана је као његова приступна беседа у ВиИеНпа &е V Ас аЛктГе Коуа1е Ле ВеГдгцие (С1аззе с!ез 1еМгев, Дј 2, стр. 81 — 118.), а за тим и на по се. — Није потребно да истичемо да је Најс искрени пријатељ нашег народа, те да и тиме упозоравамо наше читаоце на овај његов рад, .који ћемо у осталом гледати да донесемо у преводу у једној од наредних свезака Бранича. * * * Ђорђевић Тих. Р. Сриски Фолклор (оштампано из „Караџића." за 19001 Алексинац 1900 в. 8° 18. Госп. Ђорђевић је већ у више махова наглашавао потребу ,,да се и у нас образује друштво, коме ће бити задаћа да прикупља, проучава и штампа градиво из српског народног живота, обичаја и предања, а исто тако да обрађује и оне ствари, које се на то односе." У овоме своме раду он се па ту ствар враћа