Branič

стр. 466.

б р а н ii ч

број 9.—18.

управиног спокојнији. Али, господо, није тако овога пута са адвокатским удружењем. Не може се узети као један баналан случај и овај наш збор данашњи. Не може се примити хладно овај извештај који нам је данас управа прочитала. Када се појаве знатнији догађаји у животу једнога удружења, онда чланови, не чекајући годишњи збор, мишљење управе, већ у напред, сваки за себе, у својим кућама удаљени или близу, прате рад удружења, његове управе, и према томе стварају себи одређено мишљење и доносе одсудну оцену. Тако је било овога пута. Сваки, па и најудаљенији члан, сваки, па и најудаљенији правозаступник у Србији, погледао је шта ради управни одбор за све време, када су на адвокатски ред наилазиле разне неприлике. Господо, почем се од неко доба пребацивало адвокатима, са разних страна. Шта је то, што се њима пребацује? Од најстаријих времена, господо, у свима земљама воде адвокати прву реч у земљи. Нећу да помињем доба пре Римљана, који су осниваоци свакога права у држави, већ и од тога доба, па и сада до најновијега времена, у Европи, адвокати имају прву и најугледнију реч у држави. Господо, када се погледа на њихов положај у Србији, на историју адвокатскога реда, ја налазим, да они нису ни мало заостали од осталих сталежа и редова грађанства. II у Србији су адвокати дали и највеће родољубе и најдаровитије државнике. Господо, почело се пребацивати адвокатима, да су неисправни у пословима, и да злоупотребљавају свој положај. Међутим, ко зна закон о правозаступницима, знаће, да ми немамо никакав привилегисан положај ; имамо само закон, који спутава наш слободан живот, а никако немамо какав привилегисан положај. Врло се често пребацивало, да адвокати чине дела за која не заслужују никакво поверење, и која се могу у четири ока назвати прљавима. Међутим, ја вас позивам на Факта, којима можете сви констатовати, да се за последњих 20 година појавило злоупотреба и било осуђених људи међу неколиким редовима грађанства, п у војсци, и међу општинским службеницима, и међу свештеницима и учитељима, а никада ни за какво прљаво дело није адвокат судом осуђиван. (На томе јеместу г. Андра Петровић, комесар полиције, опоменуо г. Маринковића, да не прави никакве алузије односно кажњавања разних сталежа, и да ће му, ако то продужи, закратити реч за све време трајања збора). Сем тога, господо, пребацује се адвокатима, да су узимали велике награде. Пред вама, који сви врло добро знате адвокатске послове, ја изјављујем, да више ми радимо беснлатно, него што