Branič

број 9.—18.

б р а н и ч

стр. 467.

лекари, с правом, намештају на својим објавама, да лече сиротињу бесплатно. Сви смо ми заступали и бранили сиротињу далеко више него што се то претпоставља, јер су многи кругови необавештени, колико адвокати раде бадава, и колико им награда пропадне. Према томе види се, да су та два, три прекора сасвим неоснована, и зато је на првоме месту била дужност управнога одбора, који се у првоме реду има да стара о угледу, доброме гласу и судбини адвоката, да одговори очекивању свакога појединога члана удружења свију јавних правозаступника у Србији. Је ли он томе одговорио? — Није! И ја сажаљевам, што поред све његове добре воље, коју је уложио, није успео да обавестн надлежне кругове о судбинп и положају адвокатскога реда, о његовим тешким приликама, и да спречи оно што се десило, Али, господо, сем тога што жалим, што управни одбор није успео, као што би се желело, да обавести надлежне кругове о правоме стању адвоката, о њиховим заслугама за правосуђе у овој земљи, ја морам најстроже да осудим ону господу колеге, који су се показали у овим судбоносним приликама по а?;вокатски ред, са свим равнодушни према судби онога реда, коме припадају. Господо, највиђенији, најугледнији, од највећега утицаја и најмоћнији адвокати у овој земљи, не само што нису учествовали ни у каквоме нослу јавних правозаступника у Србији, него а®ектираЈу извесно багателисање и презрење права реду и друговима у томе реду. Господо, када се помисли, да су они тај утицај стекли једино као адвокати, онда се то мора најодсудније и најстроже осудити. Они, господо, од нас, који се залажу и гледају да се сфганизујемо и да колико можемо помогнемо адвокатскоме реду, немају ни близу те користи као извесна господа, која се неће ни мало да заложе; и сама њихова појава у суду била је некада довољна па да добијају парнице и неке проћи много времена када ће се они опет користити као адвокати. Господо, свршавајући свој говор, имам част да вам предложим пре преласка на дневни ред ову ствар : (чита) Збор правозаступника из целе земље жалећи што Управни Одбор »Правозаступничког Удружења" није уложио онолико труда умешности и енергије колико је било довољно да се меродавни кругови боље обавесте о положају адвоката у Србији и о непра- » ведности извесних оцена које су са неких места донесене о њиховом раду — још више осуђује оне правозаступнике у Србији, чији је углед, уилив и имање изазвало завист код многих појединаца, на штету осталих адвоката , па су се ипак ти највиђенији правозаступници показали најравнодушнији према судбини 31*

»