Branič

број 9.—18.

в р а н и ч

стр . 47.б.

клањамо своје поверење, тачно вршити своје дужности. Узмите ви 10.000 замењеника, па ако они неће да врше своје дужности. то ништа не помаже ! Душан Ј. НиколиК — По што управа, односно г. председник констатује неуредност управиних чланова у вршењу дужности, ја налазим, да је потребна једна моратна принуда, која ће их нагнати на вршење те дужности. Ја налазим, да би било најподесније ово. Да се унесе у правила и ова одредба: ко од чланова управе не дође на три позива, а управа или председник има уверења, да не може оиравдати своје изостанке, да тим самим губи право на чланство у управном одбору и да се то публикује у листу (( Браничу к , да је г. Н. Н. наименован био у дужности и да је због тога изгубио права на чланство у управи. То би била као једна морална казна за човека, који има части и образа. Сава МаринковиИ — Ја мислим да је врло умесно што г. председник предлаже. да се бирају и ових пет замењеника. Фактнчки, као што је г. СтаменковиК врло умесно казао, то је жалосна појава, да се чланови управнога одбора не одазивају својој дужности; али има случајева када чланови и не могу да дођу н. пр. у случају болести, рада и т. д. и за то је врло умесан предлогјг. председников и то је једна празнина у правилима како то да не буде предвиђено. Ја потпуно усвајам предлог г. председников. Председник — Усваја ли Скупштина мој предлог са допуном г. Душана Николића ? (Усваја). Сада, господо, прелазимо на пету тачку дневнога реда, а то су предлози управе. Ја ћу бити врло кратак, имам свега два три таква предлога. На збору од 6. августа 1897. године решено је било, да адвокати понзионирани, који могу бити чланови Удружења, не могу битп и чланови управе. Ми смо тада имали, може бити, неких разлога, због којих смо то усвојили ; али, господо, данас, када Фактички од удружене снаге свију адвоката зависи поб^>љшање самог нашег реда; када међу тим адвокатнма пензионарима има таквих, који се том одлуком налазе увређени и који због тога неће да ступе у Удружење и када је, на послетку, закон изравнао њих са нама, онда мислим да је коректно стати на гледиште самога закона, па казати, кад закон адвокатима пензионарима даје сва права, као и другима, онда немамо основа и разлога да их искључимо из управе друштвене. Друго је питање, хоћемо ли ми у његовоме пројекту, о коме ће касније бити речи, тражпти извесна средства, модусе, да се ослободимо те