Branič

отр. 476.

б р а н и ч

број 9.—18.

аномалије, које, у колико је мени познато, нема нигде у Европи, да неко може бити пензионар, и уживати сва права чиновничкога положаја и у исто време радити и адвокатске послове — то је друго питање, о коме ћемо говорити при пројекту, али за данас, ја бих вас молио, у име бившег управног одбора, да примите предлог, да се и колеге пеизионари могу примити и за чланове управнога одбора. (Прима се). Други је предлог овај. Ви сте се сви, господо, из званичних новина уверавали, да је у последње време почело кажњавање наших колега од стране судова и више власти. Не треба рећи од куда долази и како је дошло и од куда да се у свима судовима то једновремено врши. Из Факта се да закључити на оно што иза кулиса бива, али казне су ту, оне се објављују преко новина. Ми сматрамо да је објављивање преко новина двострука казна. Друго је платити казну од 50, 100 и 1000 динара. а друго је то бити јавно изложен порузи. Држећи да то штети и угледу и моралноме положају нашега реда, ја вас молим да примите наш предлог, да се упути г, Министру правде молба, да са таквим публиковањем престане, јер не одговара закону. Закон о адвокатима предвидео је два случаја када се могу имена адвоката публиковати. Први је случај кад се удаљава од дужности и кад се враћа; а други је случај када изгуби право на праксу. Овај случај да неко буде кажњен, па да му се име објави преко новина, противан је закону и према томе мислим, да би молба наша била оправдана. Ако је истинит глас, који смо чули. да је обустављено даље штампање тих кажњавања, онда није потребно да се чини овај корак, али нисмо сигурни. И ако је тај глас истинит, онда се има приписати некој већој вољи него што је воља министра правде. Свакако, нека будућа, управа буде од збора овлашћена, да може чинити корак да спречи ово понижавање адвокатскога рада. Усвајате ли овај предлог ? (усваја се). Трећи је предлог у вези са овим. Из извештаја, које је управа изискала од појединих повереника, ми смо се, господо, уверили да су заиста неки адвокати било административним било судским иутем, тако осетно кажњени, да им је немогуће казну положити, — а ви знате шта после настаје. Мислим да нам је као грађанима и по Уставу и по закону о адвокатима дозвољено, да скуп одлучи, да се у таквим случајима за све оне наше колеге може умолити Његово Величанство Краљ, да у путу милости опрости тим адвокатима казну. Усвајате ли тај предлог? (Усваја се).