Branič

Луна Тчелввић БЕОГРАД број 9.—18. 'и у а 1 н и ч стр . 479. ~~ 1_ика Се1оу1с решења треба да °Л В СТН /^ а СУ 0 има У ДРУ ГИМ земљама предвиђено, како се Ро^Ћостизава и осигурава. Према томе, ако ми желимо да се наша јудикатура унапреди у погледу процедуре. можемо у наш закон о адвокатима унети одредбу, да би правосуђе у Србији имало много темељитију основу, ако би се установило, да на другом и трећем степену буде Фактички јавно суђење. То данас у теорији постоји, али га у пракси нема. Кад се јавите Касациономе или Апелациономе суду да слушате парницу то се са највећим негодовањем прима. Сматра се као неко неповерење, као контрола судскоме раду и ми у Београду колико год смо се пута тиме користили, толико нам је пута то пресело. Међу тнм Факт је, да то има утицаја, јер се онда читају акта друкчије, узимају се они докази у оцену, који се не би оцењивали, да не присуствујете онде. Дакле, безбедност за суђење била би много већа ако јавност, ксју је закон у начелу осигурао, буде скроз и скроз проведена. Према томе, можете ово сматрати као моје индивидуално мишљење и ја желим да уђе у пројекат новога закона ово: Да они адвокати, који имају извесан број година праксе, рецимо 10—15, код којих се може претпоставити и веће знање и веКа практика, имају права да заступају и на вишим судовима. Та установа постоји и у другим земљама и показала се као корисна. Ако ми дакле такву једну установу унесемо у наш закон о адвокатима, она ће служити и правосуђу, а обезбедиће и адвокатски ред и у моралном и у материјалнвме погледу. Као друга тачка могла би се примити, да се апсолутно стане на пут свакоме пискарању. Наше министарство правде изгледа да нема куражи да тој мери приступи. Једино је средство за то сигнатура. До год нема сигнатуре пискарачи ће постојати а на нашу штету и оно што они буду грешили пребациваће се на нашу душу. Ако усвојите у овоме погледу предлог управног одбора, који ми нисмо хтели подносити, јер смо чекали да потекне из ваше средине, онда ми предлажемо, да се састави једна комисија, у коју ће ући, иоред управног одбора, и други виђенији правиици, да се тој комисији препоруче извесна начела, по којима ће тај пројекат израдити; за тим да се у томе пројекту изради један потпун меморандум о стању и развићу адвокатскога реда у Србији у сравњењу са оним државама, које и у националноме и у културноме погледу нама најближе стоје, тако да буду оправдане наше тежње и предлози који у тај пројекат буду ушли. Ја вас молим, да о овој ствари, ако нисте нашега мишљења, изјавите ваше мишљење, тако да се данас или у начелу ренш