Branič

*$гГ V' • Ц <* « « <"ј стр , 478. в р "А-н --и ч број 9.—18. _ 'ч + > у~*1 ј ^- ч { *_ ■■"■ 4 ■> '.? ј..*Л|Ч ; реда да су то два наЈважниЈ^ дитања о'кб"'којих треба да утрошимо умне силе и да гледа^о да' што 6'оље изведемо и једно н Друго. То је мој предлог у најгенералнијем смислу. Душан Г. НиколиК. — Ја би молио скуп ако би био вољан да усвоји овај мој предлог. Познато је скупу да постоји распис г. Министра правде свима судовима односно »Бранича." Ја бих молио, да се идућој управи стави у дужност да умоли садашњег г. министра правде, да онај распис, који је издао г. Коста Христић, који се тиче претплате „Бранича, 8 одржи у снази и да нареди, да све судско ос.обље држи »Бранич.« (Чује се тај је распис још у снази). Код нас се не врши у суду. Председник. — Баш из крушевачкога суда имам допис да све особље у суду прима „Бранич." Међу тим, господо, тешко би било покренути данашњега Министра правде да обнови тај распис кад је он сам тај, који лист не држи. То је жалостан Факт, који морам овде јавно констатовати. Ми, господо, усвајамо сваки предлог за побољшање »Бранича« и ја молим господу поверенике да се потруде, ништа није лакше него задобити општине. Три четири претплатника у свакоме среву обезбеђују опстанак листу. То је срамота да се не може одржати овај наш лист код толиких правника у Србији. Ми смо Се надали, господо, да ће из ваше средине потећи предлог о побољшању адвокатскога реда на основу самога закона. Ви знате за наше покушаје и код министра -правде и код Њ. В. Краља и да смо отуда добили утешна обећања за заштиту кад дође згодан моменат. Међу тим прилике се мењају, време се развија п на послетку дозволите ми и ово да кажем. Наш поступак од 1865. године и грађански и кривични толико је застарео, да смо ми Фактвчки у судској организацији и судскоме поступку изостали иза свију суседних земаља, који имају законе корисније од нас. Према томе, можда би се у новоме пројекту закона о адвокатима могла имати у виду н организацнја судска и унапређење у судској процедури и грађанској и кривичној. Нека ми буде дозвољено да поменем само једну тачку. Ми се данас сви жалимо на несталност јудикатуре, на несигурност у суђењу наших судова, и Факт је, господо, да то постоји, а када судијама о томе споменете, они кажу: мењају се одељења, мењају се личности, свака личност има своје индивидуално схватање, што у ствари и јесте. Али има и других околности, које се не спомињу а то је, да начелне одлуке и начелна