Branič

број 9.—18.

б р а н и ч

стр . 481.

ступају на другоме и трећем суду. То је у интересу и клијената и правосуђа и будите уверени, — то ми најзад изгледа и природно — који је познат са своје дугогодишње праксе, да ће тај више импоновати Апелационом и Касационом суду, него онај, који је јуче испит ноложио. Трећи је разлог овај. Сам наш закон има већ у начелу ту мисао. Закон о судијама каже, да онај који је био седам година адвокат, може бити судија у Апелацији, а онај, који је био 10 година адвокат, може бити судија у Касацији. Сам закон дакле, прави разлику годинама трајања праксе. Најзад, господо , ја не претендујем да то питање продре. Дозволите ово. Тај пројекат, који би се израдио, имао би се на општем скупу свију адвоката претресати. Поједина начела могу бити и одбачена. Павле Ма-ринковић. — Г. Милан Марковић поднео је један предлог, који у себи садржи два предлога. Г. Марковић је изнео у главном ово. Да ми изберемо, мимо управни одбор, још неколико стручних, јачих правника, који ће помоћи, који ће обухватити управни одбор и помоћи му да изради један шири пројекат законски о адвокатима. То се може примити и ја то примам. Али он је једну ствар, која није ни начелна, једну детаљу унео, да се та увуче као принцип, те да то може после спутавати и ограничавати одборску радњу, а то је, што је навео, да треба унети неке рангове, неке чинове међу адвокагима, да старији адвокати имају неке привилегије над млађима. Г. Марковић се послужио аргументима, који су му стајали на расположењу. Њих је мало. Међу првим аргументима тај је, да старији адвокати имвју веће искуство. То је, г. председниче, једна претпоставка. Заиста има и може да има искуства, али само онај, који је умео да се користи. Ја познајем неколико старијих адвоката, којима то искуство није помогло. Оно их је на против, довело да немају нигде ништа. Ја могу да наведем и други разлог. Старији људи, особито у Србији, веома брзо отроме, а човек, који хоће да му се брзо сврши посао неће њих тражити, већ ће узимати предузимљиве људе. Трећи најважнији разлог, који је г. председник изнео и који би могао завести збор, састоји се у томе, да сам закон прави разлику између старијих и млађих адвоката и узима да су спремнији они и да имају боље квалиФикације за судије виших судова, који имају више година праксе. Господо, ово је један мали соФизам. Заиста, то чини закон о судијама, али држава задржава ту слободну вољу, слободан избор, да избере само оне, који су најбољи и да би се спречиле злоупотребе и држава то ради у вранич 32