Branič

стр. 482.

б р а н и ч

број 9.—18

својем интересу; али какав је интерес адвоката? — то ја питам. Она не прави разлику између свију адвоката, него само између оних, који њој требају и за то задржава слободан избор и по што њој требају мало адвоката, то она и може да пра.ви ограничења, али какав интерес имају адвокати да праве ту разлику? Ја молим, да се у начелу тај предлог одбаци. 4-р Давид Алкалај. — Господо колеге, овде, кад је од стране г. председника изнет овај предлог, то је било поглавито услед тога — бар тако је било говора у управном одбору — да се спреми један нацрт закона о адвокатима, који ће заменити све законе или све законске измене и допуне, које постоје односно адвоката. Тада смо били решили да том прилцком ми гледамо не само нас лично и наш положај да осигурамо, него да гледамо да тај пројекат обухвати и мало већи материјал, да осигурамо и саму јудикатуру. И ми смо били уверени да је потребно да се уведе јавно суђење и у вишим судовима. Збор би имао да реши, да се бира једна комисија и то шира, у коју ће ући поред управног одбора и други виђенији правници , који ће израдити нов пројекат закона о адвокатима и који ће у тај закон унети и разне одредбе, којима се може помоћи јудикатура, а међу које се може увести и усмено суђење у вишим судовима. Г. председник је напоменуо, и као своје лично мишљење, да би требало да се то заступање одреди старијим адвокатима. То је, господо, детаљан принцип, о коме не треба говорити. Ми треба сада само да бирамо комисију, која ће да изради тај пројекат, па ће се тај пројекат претрести на главноме збору. Не треба дангубити. Главно је у начелу да се усвоји да се избере једна велика комисија, која ће саставити опширан пројекат, и у њ да уђе по могућству и та одредба, да се усмено суђење уведе и у вишим судовима. Сава Маринковић. — Морам признати да сам био погрешно разумео предлог г. председников, и хвала господи, која су у неколико на њ обратила пажњу, те и ја о њему могу нешто у начелу да проговорим. Ја мислим, да овде збор треба у начелу да реши, да ли тежимо томе, да се и код виших судова озакони јавно суђење. То велим само у начелу да решимо без икакве разлике и поделе на класиФикације и на разне рангове између господе адвоката. Ја сам у начелу противан ма каквој ранг листи и ма каквим ранговима и класиФикацијама. Између нас, који смо и пред законом сви једнаки, и који бар треба да тежимо да будемо сви у правим& једнаки, не сме бити рангова. Ја налазим да би чак то било противно и самоме закону, по што закон признаје свима адвокатима подједнаку спрему у заступању парничних интереса.