Branič

број 9—18. б р а н и ч стр. 493.

закона, пошто су они закони јавног поретка у првом реду, не може никад бити потчињена одредбама односних туђинских закона о пунолетству и малолетсгву, о породичним односима, о браку итд. Ови свакојако неће моћи никад имати превагу над обласним каз. законима у том смислу, ^а се из њих никад неће моћи црпсти право да се противстане туђинским законима; али је питање, да ли се не треба у извесним случајевима, по самом духу и ставу закона, обратити на туђински закон, да би се одредило, да ли ова или она битна погодба кривичног дела постоји или не постоји. Има случајева, где је несумниву тако, а има и таквих где би требало тако да буде и ако домаћи закон не одобрава позивање на туђински, и ако нозитивно право према томе то другојаче решава. Постојање првог неразведеног брака битни елеменат и важна погодба за кривицу двоженства. Да се реши има ли првог брака, и да ли тај брак постоји, потребно ће бити позвати се на лични закон онога, за кога се тврди да је ступио у други брак. Ово питање о постојању брака истиче се такође кад је реч о кривици браколомства. Постоји ли ово или не постоји? Треба се позвати на лични закон онога од тобожњих виновника, чији брак образује претходну погодбу, један од битних елемената за кривицу браколомства. Тако ће бити и у свима случајевима у којима се за саму суштину кривичног дела претпоставља постојање породичног односа који се опредељује личним законом. Тако би исто било, кад постојање једног породичног односа образује једну отежавну околност кривичпог дела. Својство оца, својство сина за учиниоца су отежавне околности код многобројних кривичних дела, као н. пр. код напада на живот и код многих напада на наравствени живот. Сродство, ближа или даља рОдбинска веза образују извињења која ниште, искључујући примену сваке казне, кад је реч о извесним кривичним делима, нарочито о крађи. Зар би се могло устезати да се позове на лични закон обвињеног, кад треба одредити да ли ови родбински односи или везе постоје? Ми не мислимо тако. Ми ћемо ићи још даље. ми мислимо да се не би требало устезати позвати се на лични з1:а1:и8 онакав какав је он утврђен у његовој отаџбини и то не само његовим домовинским законом, већ и пресудама које су надлежно донете. Али ово је питање деликатније, те ћемо га проучавати даље под II у овој расправи. Код извесних кривичних дела претпоставља се неминовно малолетност онога који је њихова жртва. Чл. 368 став 1 белгијског каз. зак. казни одвођење малолетника; члан 379 казни онога