Branič

стр . 494.

б р а н и ч

број 9—18.

који помаже разврат и кварење малолетника. Изгледа нам несумњиво, да се мора прибећи познвању на лични закон, кад хоће да се реши, да ли је жртва малолетник или пунолетник. Али се нзвесна кривична дела казне мањом или већом казном, или су чак ослобођена сваке казне према томе, да ли је жртва достигла извесан тачан број година н. пр. једанаест, четрнаест, чл. 372 каз. зак. Не може се допустити, да се законодавац овде хтео позивати на лични закон жртве, ако је она туђинац, јер су године одређене непроменљиво и стално. У овом случају дакле неће се моћи водити рачуна о туђинској народности жртве: тојенесумњиво у позитивном праву. Али да ли је то оправдано ? Мн се не устежемо да на ово питање одговоримо негативно. Кад законодавац издаје одредбе ове врсте, он очевидно хоће да оцени п одмери кривичност дела према степену моралног отпора, који ће жртва моћи показати према виновнику кривичног дела. Морална сила жртве зависи битно од њене умне развијености, која је према њеној народности ранпја или познија. Ми добро знамо, да се у једном истом народу, у једној истој раси, превременост моралног развића мења према јединци, и да према томе претпоставке, основане на извесној врсти просечности, могу увек бити погрешне у овом или оном нарочитом случају. То је зло, коме нема лека. Али ми ту не видимо разлог, да се оно још погоршава, проширујући ове претпоставке и на једпнке ма које друге народности. Њихова ће погрешност постати тада правило у место да буде само изузетак. Истина је, да ће у пракси бити тешко водити рачуна у овом питању о разликама развијености, које проистичу из разлика народности; али ово, може бити, није немогуће. Зар се не би могло н. пр. рећи у једној општој одредби да, кад постојање или замашност кривичног дела зависи у овом предмету од узраста жртве, и кад је ова туђинац, да судија неће бити везан за одредбе које тачно одређују овај узраст, и да ће се моћи обзирати било на сличне одредбе у туђинским каз. законицима, ако се оне ту налазе, било на опште одредбе туђинских грађ. законика, које одређују доба зрелости? Овде се без сумње судији поверава једна тешка задаћа. Али, у земљи у којој је судство добро уређено, не изгледа нам немогуће, да ће је они вршити на задовољавајући начин. У осталом применио би се закон суда, ако се не докаже да лични закон жртве садржи другојаче одредбе. Обрнимо питање, представимо да је виновник по народности туђинац. Кривична одговорност и подобност су два појма који се очевидно додирују. и ако одговорност по свима законодавствима