Branič

стр . 502.

в р а н и ч

број 9 —18.

одредити с извесношКу. Најпосле, такве гфесуде не допуштају просто оверавање или одређивање једне стварне чињенице, веК моралне, грађанске подобности, која може не постојати н. пр. код малолетника испод или чак више од 16 год. и ако (кривична) одговорност може да буде призната. Најпосле, друштвени интерес захтева, да кривични судија сасвим независно оцењује елементе кривичности. Али претставимо да једна пресуда, донета од стране грађанских судова, доказује старост једног лица, што може бити резултат тужбе за поправљање једне радње грађанског стања или каквог другог поступка због кога је дошло питање о узрасту, какво би дејство оваква пресуда имала на решење које има да донесе кривични суд? У свом делу о општим основима белгијског кривичног права (658), Хос бавећи се питањима о узрасту и о разбору вели да, ако је утврђено крштеницом да оптужени у тренутку извршења кривичног дела није напунио 1(). год., да је о томе непотребно стављати питање пороти. Изгледа да се писци слажу у погледу на овај основ. 1 ) Спор се подиже једино о питању, да ли је порота или кривични суд надлежан да решава о узрасту, кад је овај неизвесан услед немања крштенице. Али већина писаца, као Хос и Шово, мисле, да је за ово иитање надлежна порота ; изгледа да је таква и последња судска пракса француског Касационог Суда. Ово нам мишљење изгледа сасвим оправдано, пошто је узраст према околностима један елеменат за оправдање или извињење. При свем том ово питање има само споредну вредност с погледом на наш предмет, те се враћамо на прво. Ако код крштенице, која утврђује године, по општем мишљењу нема места стављати нарочито питање о узрасту, то долази отуда што ово питање изилази као решено крштеницом. Пита се, да ли препис грађанске пресуде, која је такође једина аудентична исправа, не може да произведе исто дејство, као и крштеница. Немогуће је, по нашем мишљењу, да буде другаче, и треба у осталом напоменути, да кад је реч о пресуди која поправл^а, онда ова мора бити записана у протоколе грађанског стања, и да се то мора напоменути на ивици поправљене исправе (чл. 101 грађ. зак.). Ова пресуда има у овом случају најмање исту сплу као п крштеница. Може ли бити другаче, кад је реч о пресуди, коју су донели надлежни судови о годинама једног туђинца, који је рођен у туђини? -Ми не мислимо, по правилу које у опште туђинским

Ј ) В едоти , поред остадих, Сћаитеаи е1 ШНе, бр. 790, ЈебеПусг (СггтгпаШе, репаШе е1 гезропзаМШе, бр. 111.)