Branič

25

број 9 — 18.

б р а н ii ч

стр. 369.

једне стране овако, с друге стране онако; сваки је сматрао да је његово ираво, ако не и дужност, да Ми говори, да узмем Краљицу онакву, какву је он мислио да треба да буде, а Ја сам сматрао да је Моје право и дужност, да Краљица буде онаква, каква Ја хоћу да буде. (Народ се одазиваше бурним: »Шивели, Живели, Живели«) и да тиме, што, кад са отвореношћу и јасношћу, изађем пре/1 народ, и кажем му која је изабранпца Мога срца, која је она жена, за коју сам убеђен, да ће бити Мој веран друг и сапутник у животу, да узимам ону жену, коју сам упознао и коју сам имао прилике, када је била у положају у Двору, не само да заволим свом душом, него и да поштујем и ценим, да ће та жена за коју сам сигуран, да ће Ми бити верна и добра сапутница у животу, да кад њу узмем као Своју жену, — да ће тога дана наступити у Мојој кући срећа и задовољство, а у исго време, у Србији ће престати да се говори о изненађењима; престаће и интриге у Двору, и Србија ће правлно живети.

Јула 17 рекао је Господар многобројним изасланствима, која је примио у своме двору: Мојом Прокламацијом, Ја сам јасно обележио, којим сам путем и правцем ишао, кад сам нашао сапутницу Свога живота. Ја сам смаграо да је то не само Моје неоспорно право као Краља Србије, које имам и по Уставу, и по свима законима земаљским и божанским, него да је у исто време и Моја дужност, да Себи нађем жену а народу Краљицу, јер се народ толико година напатио због борбе у кући Обреновића, — управо Ја ћу да изађем пред вас са свом отвореношћу. Ако је кад год и било сукоба између Династије и Народа, то је било вазда за то, што