Branič
стр . 532.
Б Р А н и Ч
број 9.—18.
на парницу, коју тужилац води против туженог код београдског трговач. суда; ово у толико пре, што по конвенцији о узајамној помоћи у судским делима закљученој између Србије и АустроУгарске, само извршне пресуде и решења аустроугарских судова могу имати дејства према српским држављанима, а све остале претходне радње немају никакве важности ни обвезе за наше судове.® Н. М. Ристић.
XVIII Заклетва, којол се вредност определ.ује, не може се досудитн, ако се на њу нарничари нису позвалн, а донуна заклетва може. (Оддука Опште Седнице Каоационог Суда) Браћа Н. тужили су општину београдску за накнаду штете, коју им је нанела на имању, услед нивелисања улнце, у којој се имање налази. Првостепени суд за град Београд према изнетим доказима осуди општину да тужиоцима плати штету у суми колико су вештаци одредили. Апелациони Суд, коме је предмет послат на пресуђење, по незадовољствима обеју страна, у свом првом одељењу поред осталог нађе, да је вредност првобитне куће по вештачком прорачуну основана само на претпоставци по месечном приходу, који су означилн сами тужиоци без других доказа, који би_ту цену утврђивали, и за то тужпоцима у смислу § 292. Грађан. Судског Пост. досуди опредељиву заклетву на околност, да је оспорена кућа заиста вукла онолико месечне кирије пре нивелацнје, колико су тужиоци означили, и ако се тужиоци нису позивали на ову заклетву. По жалби пуномоћника обеју парничних страна Касациони Суд примедбама свог другог одељења од 9. Фебруара ове године Бр. 1028. поништи ову пресуду Апелационог суда са разлога: »По § 292. Грађ. Суд. Пост. остављено је право самом иарничару да се може користити вредност опредељивом заклетвом, и за то суд без његове жеље и пристанка не може досуђивати такву заклетву. То је право дато суду код допуне заклетве у § 291. Грађ. Суд. Пост. »У овој" парници тужиоци се нису позивали и на доказе из § 292. Грађанског Суд. Пост. ни у тужби ни на рочишту, с тога је се Апелациони Суд огрешио о тач. 5. и 7. §. 305. Грађ. Суд. Пост. што је тужиоцима досудио вредност опредељиву заклетву на околност, за коју они подносе са свим друге доказе. — §§ 94. и 178. Грађ. Суд. Пост."