Branič

број 9.—18.

б р а н ii ч

стр. 533.

Апелациони Суд не усвоји ове примедбе Касационог Суда, већ 12. фебруара ове године, под Бр. 662. да противразлоге: »Поред доказа о постојању штете у основу (о чему нема приговора ни у примедбама Касације) заклетва у погледу опредељаја цене или количине штете, сматра се увек као допуњиво доказно срество целокупне тражбине. Кад тужилац начелно има права на ову заклетву, она му се може досудити н по 'званичној дужности. Овако судско поступање, ка к ритерији доказане штете, сматра се дакле као правилна расправа спорног питања без призрења да ли је заклетва дело парничара или не, јер је у оваквим случајима искључиво право суда оцена доказних средстава у опште и посебице. Одредбом § 292. Грађ. Суд. Пост., из које примедбе изводе ограничену употребу овог доказа само је дакле остављен принцип о примени овог доказа у опште, а његова посебична апликација стоји под искључивим надзором суда. То је следствено и намера законодавца, да се мешањем суда бар формално утврди стварна. количина штете; у ком погледу суд је властан не само да досуђује заклетву у основу него п да редуцира штету (као „претерану" или „очевидно претерану" — §§ 293., 294. и 295. Грађ. Суд. Пост.). Изречена дакле пресуда о заклетви иницијативом суда не потире начелно право парничара на њу у смислу §. 292. Грађ. Суд. Пост. јер после изречене пресуде од њега зависи да је положи или не. Да је зпконодавац замишљао ограничење о коме говоре примедбе, био би опредељивији, као што је то наговестио н. пр. код одредбе §. 232. Грађ. Суд. Пост. који ставља у дужност тужиоцу, да нуди заклетву противнику. кад је немогуће послужити се сведоцима." Општа Седница Касационог Суда одлуком својом од 19-ог Фебруара 1900 год. под 1500 усвоји примедбе свог одељењ а а противразлоге Апелационог Суда одбаци. Д. Н. С.

XIX Иропис чл. 88. зак. о уређењу Гдавне Контроле, не нрнмењује се и прн тражењу обезбеђења од стране одређеног комесара или мешовите комисије, за извиђај злоупотреба чиновника у званнчној дужности. (Оддука Касационог Одељеља) К. П. комесар за извиђај злоупотреба Г. Л. порезника, тражио је забрану на половину плате Г. Л. за .обезбеду 3100. дин. нађеног недостатка у каси, којом је Г. Л. руковао.