Branič

отр . 534.

б р а н и ч

број 9.—18.

Неготивски првостепени суд, решењем од 18. марта 1899 год. № 3775., одбио је комесара од овог тражења, са овог разлога: „По чл. 88. зак. о уређењу Гл. Контроле, комесар је дужан, да тражи од руковаоца касе, да недостатак или неправилнн издатак измири или обезбеди па тек, ако овај то не би учинио, онда да тражи обезбеду. Како комесар К. П. не подноси саслушање одговорног руковаоца касе Г. Л., којим би се тврдило, да је Г'. Л. саслушаван о констатованом недостатку и позиван био, да га положи или обезбеди, па да то Г. Л. није хтео да учини, —• то се комесар од овога тражења забране у смислу чл. 88. зак. о уређењу Главне Контроле има одбити. (< Но по жалби комесара, Касациони суд у II. одељењу примедбама од 14. априла 1899 год. № 3325., поништио је горње решење првостепеног суда, са разлога: »Кад недостатак у каси, којом је Г. Л. руковао и за који му је тражено обезбеђење, проистиче из кривичног дела, то је онда суд, према прописима § 383. грађ. суд. пост. у вези са § 58. зак. о чинов. грађ. реда а с погледом на обавезне одлуке опште седнице Касацпоног суда од 16. јанЈ-ара 1897. год. № 10144. погрешио, што тражено обезбеђење није одобрио - « Првостепени суд усвојио је ове примедбе и решењем одобрио тражено обезбеђење. Саопштио М. В. Петровић.

XX Меница на којој нема дан, месец н година издања, вреди. II. М. С. из Панчева писменом својим од 17. августа о. г. молио је суд, да за обезбеду 150 Фор. а. вр. менич. дуга, са 6°/ 0 год. интер. од рока до наплате, таксе и трошкова одобри забрану на покретност његових дужника И. С. А. и Р. А. овд. За доказ свога тражења молилац је поднео две оригиналне мевице на немачком језику и превод на српском, издане у Београду. Решењем првостеп. београд. трговачког суда од 17. августа 1897 год. ј\» 8.899. одобрена је ова забрана. Дужници су изјавили жалбу Касационом суду противу тога судског решења, наводећи: По § 398 грађ. суд. пост. забрани има места, кад потражилац забране по § 377. грађ. суд. пост. на првом месту докаже пуноважном исправом обвезу дужника. Овде, у овом случају, потражилац забране ничим није доказао нашу обвезу. Он је као доказ наше обвезе поднео две ме-