Branič

број 9.—18.

б р а н и ч

стр . 537.

Да је заиста ово један важан и за правнике потребан случај, једва је и наноменути, нарочито кад се има у виду, способност тумача, који казује суду оно, што му оптужени, арстима и мумлањем изјављује. § 225 крив. суд. аост. вели: Признање оптуженог моћи ће се за доказ аротив њега узети: а.) в а ко је изреком јасно и оаредељено учињено, а не само двозначевим знацима и движсњем тела"-. б.) ако је основано на његовом ирииоведању. У овом коикретном случају, оптужени је као глуво-нем, мумлањем и покретима, тумачу, пред полиц. влашћу као исљедној власти, аризнао извршено убиство; па доцније на претресу, код суда, опет истим радњама, преко тумача, иорекао иризнање. Не имајући никаквих осталих доказа противу оптуженог да је убиство извршио, до само његово иризнање код иолиц. власти, које је доцније иорекао, суд му је узео да такво иорицање иризнања важи и ослободио га сваке казне. Нема сумње, да су и првост. и Касациони суд, при решавању овог пптања, имали једино на уму бедно стање оптуженог и његову глуво-немост. па су га за то и ослободили сваке казне, јер у осталом, кад се има у виду начин извршења грозног злочинства, које је учињено, при сваком другом конкретном случају, где оптужени не би био глуво-нем, велика је сумња, да би се могло узети, да му иорицање аризнања може да вреди. У овом случају, заиста вреди оно оиравдано правило, које је још било у римском праву: в т с1и1ло с1етеп1;шв к , тј. „у сумњи блаже за кривца", јер кад се узме, да је оптуженп код иплиц. власти аризнао дело, код суда га иорекао. а при том да је глувонем, и да је оба пута давао своју „одбрану" преко тумача онда је п праведно, што је суд, у овој доказгној сумњи, узео блаже за кривца, т. ј. узео је, да порицање признања, учињеног код полиц. власти, вреди. Да би имали јасну слику свега да изнесемо цео дсЈгађај : Убијени и злостављани звао се Стојиљко Илић, тежак из Игришта, срез лесковачки. Убица се звао Никола Стојановић, »Неми Никола", из Кукуљевца. Дело је квалиФиковано као разбојништво, судски казнимо по § 241. тач. 1 каз. зак. с погледом и на II. од. § 242. каз. закона. Судила му је иорота — чл. 12. зак. о пороти. Извеш&е суОа оиштине Бунушке о извршеном злочину гласи: »Учтиво се јавља начелнику среском. да је синоћ око заласка сунчевог, нађен скоро мртав на граници између села Бунуша и дрводеље, Стојиљко Илић, тежак из Игришта. Убијени је