Branič

стр. 544.

б р л н и ч

број 9 —18.

»У грађанским споровима, који се код судова извиђају, расправљају и суде плаћа се за хартију, наредбе 1 ) и пресуде код првог суда: а., у споровима до 400 дин. 10 дин. б., у споровима од 400 —1000 дин. 20 дин. в.,' у споровима преко 1000 дин. на више 30 дин." Дакле, ова тачка, која једино прописује таксу за наредбе у грађанским сноровима (парницама) врло јасно казује, да се та. такса, такса за наредбе у грађанском спору, плаћа унапред у оних 10,20 геер. 30 динара т. зв. папирне таксе по вредности спора. Кад тако ствар стоји по закону, онда настаје питање: па по ком закон. прспису првостеп. судовп врше ову незакону ираксу и наплаћују ову та.ксу у 1 динар за наредбе? —■ Судећи по већини наредаба које добијамо, одговарамо да у њима у оиште и не^а зак. ослонца, него се суд наслаља на целокупан закон о таксама оном оиштом и уобичајеном Фразом : »по закону о таксама«, а колико таква Фраза може имати правне важности то лепо казује §. 304. грађ. пост., који .изриче начело, да судови своје одлуке морају доносити по закону именујући пропис законски. У мањини, пак, наредаба обично се овакве наредбе заснивају на оснору тач. 171. таксене тариФе закона о таксама. Међутим, ко прочита не само ову тачку него и рубрику под коју је она дошла — тај ће увидети, да она иредвиђа таксу у ваниарничним делима, а не у грађ. споровима и да према гоме нема никаквог ни смисла ни резона ту таксу примењивати у грађанским парницама. Аналогији би још мање имало места, јер би њој имало места само тада кад у таксеној тариФи, а у рубруци која говори о таксама у грађан. парницама, ова такса за наредбе у опште не би била предвиђена. Међутим, као што смо видели она је предвиђена код такса у грађан. споровима и у овом случају кад се повово наплаћује значи, да се такса за једне послове наплађује двапута.

') Курзпв је наш.