Branič

БРОЈ 9 —18. ВРАНИЧ ОТР. о43.

Члан 25. правила о извршењу зак. о таксама у свом последњем ставу овако вели: ».... Према томе сем такса горе побројаних (а то су оне побројане у горњем параграфу и тачкама) општински судови неће наплаћивати никакву другу таксу.« Јасно је, дакле да је овакав рад суда опглтине београдске противзакон и противан чак правилима којима је закон објагањен. Желети је, да општина ову своју грешку исправи сама. 3. Полиц. власти погрешно разуму §. 466. грађ. пост. Не стоји у њему да полиц. власт при попису мора узети у поиис туђе ствари, и онда, кад се њихова својина доказују пуноважним доказима. На пример кварт палил. у лицу писара г. Љ. Радосављевића није могао у једном конкретном случају узети у попис непокретно имање појавл-еног господара, који је одмах на лицу места при попису поднео доказ, таппју, да је то непокретно имање његово добро, јер се по §. 471. тач. 1. грађ. пост. туђе имање не може у попис узети, а тапија судом иотврђена јесте потпун доказ о својини непокретности (в. решење од 13. VII. 1850 гол,. ВЈг 1197. збор. V стр. 259. код §. 292. грађ. закона.) Обраћамо пажњу надлежнима на правилно разумевање §. 466. који стоји у вези нарочито са § 461. грађ. суд. поступка. 4, Пракса првостеп. судова: да наплаћују динар таксе за издавања наредаба у грађ. парницама, нема законског ослонца у закону о таксама; она је, дакле незакона. Ево доказа и разлога. Које се таксе имају наплаћивати у грађанским парницама законодавац то предвиђа у таксеној тариФи закона о таксама под рубриком: „2. уграђанским парницама", почев од тач. 208. па закључно до тач. 226. таксене тариФе. И ко прочита ову рубрику која говори о таксача у грађ. парницама тај неће наћи ни у једној другој тачци да се говори о каквој такси за наредбе сем у тач. 208., али која тачка овако гласи: