Branič
број 9—18.
б р а н и ч
стр . 549.
РегИсћ Јгу., 1,е 1гаИб с1е ВегНп е1 1а О^е&Иоп б,е 1а паНопаШе ра.г гарроН а 1а РггпсграиГе Ле 8егМе, раг, (на по се из Ве^ие Оепега1е сЈе ОгоИ Јп1егпаИопа1 РиШс) Раггз (А. Рес1опе) 1900. 8. 36. Наш вредни сарадник, г. про®. Перић излаже у овој својој исцрпној расправи држављанске односе у Србији према Берлинском уговору, нарочито с обзиром на становништво покрајина које је кнежевина овим уговором аадобила. Да би међутим у томе излагању могао бити што јаснији, он је тај свој посао поделио у неколико одељака, те говори у првом о иолитичком иоложају створеном Србији Берлинским Уговором (1 —13) бацајући овде поглед на важније догађаје овога столећа, у које је Србија била више или мање умешана, па тек онда прилази (13—36) расправи свога главног питања, чинећи умесно разлику између новог положаја у погледу на држављанство између хрислћана и мухамеданаца. Г. Перић је и овим, као и ранијим радовима о којима је било помена у нашем листу, допрппео и са своје стране угледу нашег правцог Факултета у научном свету, што му се мора неоспорно уписати у заслугу. Нама је међутим жао, што му се у самом уводу поткрала једна омашка пера, јер Берлински Конгрес није у)дао Аустријској Босну и Херцеговину 8 , кад се у члану XXV тога знаменитог уговора вели само толико, да ће ове покрајине иосести и њима уарављати ( в 8егоп1; оссирев е1; аЉшше1;геев к ) суседна монархија. Како је предмет који писац проучава у овој својој расправи од нарочитог интереса за наше правнике, то имамо повода очекивати да га он разради и за њихову употребу на нашем језику и то тим пре, што појмови о Особном Међународном Праву код нас још и данас представљају извесну 1:егга тсо§-ш1;а, нарочито за практичаре.
РегИсћ Јгу., Бе 1а паНопа1Ш 8иЊап1 1а 1адГб1аИоп бегђе, раг, — (на по се из Јоигпа I с1и ОгоИ Јп1егпаНопа1 РНиб) Раггз (Магсћа1 8 ШПагс!) 1980. 8°. 37. У овој расправи г. Перић излаже држављанство у Србијп према нашим позитивним законима, нарочито с обзиром на Грађански Законик. Она има два одељка. У првом износи, како се српско држављанство задобија рођењем (1 —14), у другоме (15—37) како се до њега долази другим путевима.
објављен је другп део Поииси становништва у Краљевини Сроији 31 децеммбра 1895 године, 4°. (ХХХХ и 495.