Branič

отр . 550.

Б Р А н ii Ч

број 9—18.

У истом Клинеовом часопису изишла је 1899 икратка расправа д-ра Мил. Р. Веснића 0 изда.ва.њу злочинаца у Србији.

Шееп Егсћагс1, е1 и&аде& с1е 1а пеи1гаШе сГ аргез 1е ОгоИ Јп1егпаИопа1 сопрепНоппе1 е1 соиГитгег с1ез ЕЛаГ& стШеб, раг — РагГз (Магевсд ате) 1898 и 1900, 8°. књ. I. XIX и 660, књ. II, IX и 758. Пиеац овог дела је Шведац, некадашњп дипломата и члан Института за Међународно Право. Он је данас признат као најбољи познавалац питања о неутралнооти, и то како по његовој чисто научној тако и по практичној му страни. С тога се ово његово дело, које је неоспорно последња реч науке о овом предмету, само собом препоручује пажњи свих државника нарочито дипломата, а тако исто и вишим ОФицирима по главним штабовима у свима просвећеним државама. У првбј књизи се излажу основни иојмови (73 — 202) и дужности неутралних (208 — 660), докле се друга књига бави правима неутралних 3—242) и иринудним средствима (243—745). К томе је, одмах у првој књизи и у самом почетку (1—72) изложена у збијеним потезима историја неутралности. — Обе књиге стају скупа 25 дин. у злату. Таубе (барон!,) Принциии мира и ирава во международнихЂ столкноветлхЂ средиихЂ егковг, Харковг 1899. Учевни, доскорашњи. харковски проФесор, који је прошле године преведен у Петроград, а који је стручњацима познат по своме ранијем делу Историгл зарождешл савременнаго международнаго ирава (део први, Петроград 1894.) ставио је себи у задаћу да у овом свом новом делу проучи основе мира и права у међународним сукобима одн. ратовима у Средњем Веку. По приказу, који нам даје о овоме делу Вазигињв у јунској свесци Журнала Министерства Народнаго ПросвЂи^етл (стр. 383 — 374) дело је ово написано у смеру да средњевековно порекло Међународног Права представи друч аче него што је то учинио Најс у своме Пореклу Међународног Права, које је познато и нашим читаоцима, јер је 1895. изишао на српском преводу и с допунама нашег директора. — И поред недостатака, које у овом делу истиче руски критичар, оно је од велике важности како с гледишта правне тако и с гледишта опште историје, те с гога сматрамо за потребно да на њ свратимо пажњу читалаца Бранича.

бГегпбасћ, Бг. Е.. Оге Мога1 а1& бсћгапће (1ез ЕесМаегжегђз ипс1 с1ег КесМзаизпђипд. \У1еп Мапг. 1898. 107.