Branič
број 9—18.
в р а н и ч
отр . 551.
У Гринхутовом часопису Агсћт јпг Лав О^епПгсће ипЛ РНуа 1гесћ1 Лег Оедеп^аП у св. III и IV год. 26 приказао је Д-р Рудолф Сигхут ово дело најприкладније, и ми вадимо из тога приказа ове редове: „Штајнбах је у именованом спису особитим оштроумљем својим осветлио прастари, потпуно човечји, али за то ииак можда никад неиспуњиви захтев, да правни поредак треба да буде у складу са моралом. Кад бисмо се хтели ограничити на неколико панегоричких опазака, значило би то омаловажити значај Штајнбаха и његовог рада зато њега треба читати у целини, да корист потпуна буде«. .. . Начело основно и главнОј које писац истиче у делу, чији наслов исписасмо : »Све што је неправо јесте и неморално,« заинтересоваће, надамо се, и наше правнике, те смо им за то и скренули пажњу на ово Штајнбахово дело.
Фичансијски иреглед, лист за финансијска знања и финансијску службу. (Орган Министарства Финаноија) уредник С. Р. Еукић, секрет&р мин. финансија.. Ово је већ друга година како излази овај озбиљно уређивани стручни лист, који је за читаоце Бранича од великог значаја с тога, што доноси доста ваљаних радова из државних наука. Штета је само што не излази мало уредније, јер ево смо већ на почетку новембра, а последња издата свеска је за април, мај и јуни. У њој поред сталне исцрпне рубрике унутрашњег и спољашњег прегледа, наше Финансијске праксе, страног Финанспјског законодавства, статистичких прилога, бележака, библиограФије и службеног дела, имамо још и ове самосталне и преведене радове: А. А. Исаијева, Државнџ Кредит; Жив. М. Перића, 0 ирвенственом ираву наалате између државе и хииотекарних иоверилаца; Д-ра Ј. Грунцела, Међународна трговинска иолитика; Ав. Озерова, Главнији правци у развитку система неиосредне аорезе; Д-ра Ф. Хекела, Буџет; Л. П. Дибоа, Оаштинске финансије; Ан. Матасковића, Тарифска иодела оиште немачке царинске тарифе; М. Јелића, Кратак иреглед нашег државног консолидованог дуга; Џ. К. Инорема, Нацрт историје Политичке Економије; Ј. Грунцела и проФ. Филиповића, Мисли о трговинским и царинским односима између Аустрије и Немачке и од безименог писца, Британска имиеријска федерација и инглески трговинс.ки интереси. Желети је, да се овај стручни лист распростре и изван службеног читалачког круга коме је намењен, а надати се да ће од сад бар излазити удесније, пошто му је опстднак потпуно обезбеђен. а као што се види не оскудева ни у сарадњи.