Branič

стр . 576.

в р а н и ч

број 9—18.

Писмени задатак, који је био из области грађанског права и који је дао г. Милан Ст. Марковић, гласи: „Манојло тужи Живана, што неће да му изда тапију од земљишта, које је купио од Живана по уговору и за које му је већ ири куаовини положио половину куповне цене. За доказ поднео је потврђен уговор, из кога се види, да је заиста туженоме новац положио. „Тужени је одговорио: да неће тапију да изда. јер је овим уговором оштећен преко половине. »По учињеном вештачењу, тужилац је аолагањем у деџозит допунио куповну цену до половине процењене вредности. »Позива се кандидат, да о тражењу тужиочевом, а с погледом на положену капару, донесе своју пресуду, поткрепљену законским разлозима." Одговор кандидатов гласи: »По I ставу §. 559. грађ. законика, страна која би при теретним уговорима била оштећена преко половине има право тражити да се уговор раскине. »По последњем пак ставу истог законског прописа, питање о томе: да ли има оштећења или не. цени се по обичној вредности предмета у времену, кад је уговор закључен. »Пошто се вештачком проценом (по §. §. 246—260. грађ. суд. пост.) доказује, да тужилац Манојло, приликом закључења уговора, туженом Живану као продајну цену купљеног имања није платио ни онолико колико половина процењене вредности исноси, то по наведеном законском пропису тужени Живан има право да од извршења- уговора одустане. „Та околност, што је тужилац, по учињеном вештачењу, полагањем у депозит допунио куповну цену до иоловине процењене вредности, не може му дати право да закључени уговор у снази одржи, јер би по другом ставу §. 559, грађ. зак. ово право имао само кад би на плаћање потпуне обичне цене пристао, што овде није случај. „Могло би бити речи о праву тужиочевом на повраћај дате или удвојене капаре, по §. 550. грађ. зак., ну пошто тужилац капаре не тражи, то се уговор има раскинути, а тужилац од тражења испуњења одбити. »Са ових разлога, с погледом на тач. 4. §. 304. грађ. суд. поступка. Судим: