Branič

отр . 582

в р а н ii ч

број 9—18.

I »1- По §. 1. казн. зак., преступљена су она дела: за која закон доноси затвор дужи од месец дана и т. д. А по §. 74. казн. зак., сва иреступљењ а за која закон доноси већу казну од године дана и т. д, застаревају за пет година. Па како се и дела из §. 91. в). казне затвором, то без обзира на то што је максимум казне затвора десет година, дела побројана у истом §-у застаревају за нет година. Ово у толико пре што максимум казее ио нашем крив. зак. не одређује какво ће дело бити него врста казне®. „2. По филолошком значају законског текста првог одељка §. 50. казн. зак., за дело помагања кривац се може казнитп само онда. ако је већ учињено дело (с1еПс1;ит сопвиттаШт), а не и ако је дело само покушавано, јер у случају покушаја, учинилац није постигао никакве користи, па зато му и помагач нема шта ни чувати. Но ово неће бити права намера законодавца, кад је он првим речима поменутог §-а обухватио поред свих преступљења и сва злочинства, а међутим Формална кривична дела (издаја земље, владаоца) казни и при покушају, и то не само учиниоце него и помагаче, а та дела долазе у најтежу врсту злочинства — казне се смрћу — и, што је најглавније, сматрају се као свршена и онда, ако су само и покушана, само ако је предузета ма каква радња којом се започињу таква крив. дела ■— §. 87. крив. закона". „3. У §. 70. а) законодавац изрично каже: ако је ко осуђен, а онај који је ослобођен казне из недостатка доказа није осуђ ен то се у том случају неће примењивати §. 70. а), већ ће се само гледати,. да ли то дело, са које се доцније сазнало, није по закону застарило, па ако није, кривац ће се судити и казнити без обзира на то, да ли је оно дело, за које је пуштен из недостатка доказа, веће или мање од доцнијег дела". II »Постоји дело хотичног убиства за оптуженог Петра и то из првог одељка §. 156. казн. зак. за Јанка и Живка нема никаквог кривичног дела, а најмање оног за које их је државни тужилац оптужио. Помагање њихово било је само за такво дело, за које би, кад би баш било и свршено, могао одговарати само опт. Петар и жена убијеног. Они ни по чему нису предвиђали, да ће се догодити убиство, а кад је се оно изненада догодило, они нису могли и имали времена да известе власт, а ни по једном законском пропису нису били дужни да по цену свога живота спрече убиство.