Branič

број 9—-18.

б р а н и ч

отр. 383.

& а <з+ : ј ' — 4-е> V. Сва наша домаћа, сва српска ван граница Краљевине н сва славенска, па и сва европска штампа, поздравила је овај велики догађај на српском краљевском двору с највећом радошћу, а Српски Народ је листом, где год га је, пливао свих ових дана у најватренијем одушевљењу. И томе се није ни мало чудити! Јер и ако је Његово Величанство, наш узвишени Краљ, знаменитог 1 аирила, раздрагао био Свој Народ одлучним поздравом, да ће од тада Устав стати на своју пуну снагу и ступити у пуну важност, —■ у Србији је у брзо почело да се мути и облачи, те не само да је обустављен Устав од год. 1889, па на његово место повраћен онај од 1869, који су осудили били сви меродавни чиниоци, већ је ускоро безочно и овај гажен у толикој мери, да се дошло дотле да се питамо: шта је у нашој отаџбини закон? — а Европа је почела да нам оспорава обележје правне државе, и већ су се у њеној штампи појављивали предлози или бар наговештаји, да нас ваља искључити из круга европских, просвећених држава. Прошла година је већ била превршила сваку меру грехова. Бесна матица захватила је била српски брод. И да, је још мало онако потрајало, ко зна, у какву би га чеврнтију однела, и каква би га аждаја прогутала? Али преблаги Бог још чува Србију. Он је дао мудрости и снаге нашем младом Краљу, и Овај је: заснивајући Своју домаћу срећу, везујући се светом брачном везом с узвишеном Избраницом Свога срца, подижући уза Се на Краљевски Престо племениту унуку побратима Свога великог Деда, за Србију толико заслужног војводе Николе Луњевице улио и Србији и целом Српству нове наде, дао је целом српском племену нове снаге, и ми данас већ почињемо мирније и поузданпје да корачамо напред.

<3-

<$