Branič

отр. 386.

б р а н и ч

број 9 —18.

сам народ црпео из туђих језика; а најиосле неће бити овдје говора ни о оним народним рнјечима, које су при реченом кодиФикаторском раду биле и најмање преиначене, било у облику било у значењу. Пошто, на тај начин, искључисмо одавде неколико категорија, неће нам тешко бити из оне још доста опширне што преостаје, изабрати једну малу руковет мање више занимљивих израза, те их овдје поредити и, у колико требало буде, попратити их кратким примедбама. Благо Ова је ријеч узета за Огезаигиз у црногорски Имов. Законик. Хаџић је, управо без потребе, у српски законик узео старословенско-руски облик сокровиште. Истина, у живом народном језику благо има још и друга значења. Ова ријеч, на пример, означује и стоку: то је ипак нуки провинцијализам. Вук узима ријеч благо за опћенародну реч управо у смислу Огезаигиз. У самој Хрватској, гдје благо има и смисао стоке, примљена је одавде изведена ријеч благајница у емислу а егаггит. Ближика Збирни израз у облику једнине. Вук ову ријеч не преводи, али се она срета у Љубише и у нашем Зборнику садашњих правних обичаја. Њоме се у Боки и у Црној Гори означује сва својбина у братству и у племену, дакле сви адпаИ. Ријеч је веома стара. У писменим се споменицама она срета чак у 13. веку. Дар Дар је опћенародна жива ријеч и значи, пре свега, иредмет дара. Пошто нас овде највише интересује уговор о дару, милије би нам било наћи ријеч, која искључиво означује рад или дјејство даривања, тако да би тачно одговарала с1опаИопГ. И Руси имају дар, као и ми, за <1опит , али за с^опаМо руски законоше узеше облик дарение. По нашем начелу: не узимати него ријечи живога језика народиог, ми нисмо могли примнти тај облик. С друге пак стране даривање долази од имперфективног глагола, те нам се чинило, можда и погрешно, да не приличи потпуно већ углављену, завршену уговору. Нијесмо се могли повести ни за Петрановићевим преводом аустр. грађ. законика, који узе даровање, и ако је глагол даровати, из кога постаје данас (што у стара времена није било) перфективан. Истина Рјечник југослов. Академије потврђује облик даровања писменим прим-