Branič

број 9—18.

б р а н и ч

отр. 409.

Кад у грађан. законику као оригнналу од 1884 године § 100-ом који до данас није ни мењ&н ни доиуњаван ни објагињаван , поред осталога, етоји и ова реченица: »невољној страни пристојан ужитак који ће се по могућству и имању мужевљу светским судом измерити" онда се мора узети да је законодавац овом речи »невољна (< изначавао и подразумевао нвсрвћни иоложај и стање оне жене, која се од свога мужа животом одвојила и остала без икаквих срестава за време вођења иарнице; без обзира на то, да ли је она својом или мужевљевом кривицом отишла од мужа; дакле законодавац је речју »невол>на с< огласио онај женин положај док траје парница, а чим се парница сврши да она одмах престаје досуђени јој ужитак од мужа. Дакле законодавац је жену за време од онога дана, кога је отишла од мужа па до свршене парнице назвао »невољном« и за то време аптеретио мужа да јој даје ужитак без обзира на то, да ли је она отишла од мужа својом или мужевљевом кривицом. А зашто је законодавац жену у овом времену назвао » невољном , (< па била она крива -томе стању или то био њен муж? Ево за што? У 1844. год. кад је наш први грађан. Законик писан и написан, наш је народ био сто на сто моралнији, породично нежнији и осетљивији, па такву жену туђин није смео примити у своју кућу за то што је законом одређена строга казна; а кућа њених родитеља, нерадо је примала од стида и срамоте, и ако би је примила куку њојзи, презирале би је стрине, стричеви, снахе, браћа, сестре, као каквог скота; и заиста је њен живот у таквом положају не само „нееолан," него и најнесрећнији на свету; и баш с тога наш законодавац знајући, да је она за време трајања парнице најнеерећнији створ назвао је такву жену » невољном " и оптеретио мужа да јој у том стању даје ужитак без обзира на- то: је ли она крива или није. Да ова, реч „нееолна 11 правно означава оно стање женино од дана када је од мужа отишла па док траје парница, тврди се нарочпто тиме: што се одређује ужитак » ио могућству и имању мужевљу, <с а не каже се „м ио могућству и имању женину« признаје дакле само