Branič

стр. 410.

в р а н и ч

број 9—18.

жену за » невољну" а не и мужа; иначе би се у закону казало »и ио могућству и имању женииу или што друго овоме слично, што би исту мисао и жељу законодавчеву изражавало. Да се овакво правно има розумети реч » невољна« а не другаче, објашњава се и допуном §.§. 65 и 82. грађ. закона од 4. Јула 1851 год. ВЛ» 533. Збор. VI. стр 22; јер се у овој допуни говори: како ће судови поетупати односно накнаде трошкова и штете за срамоту, у оним брачним иирницама, где није свршен брак него само исиит, иа једна страна одустане од намереног брака; па законодавац дајући побуде и разлоге овој својој допуни, за ово питање, позвао је се на § 100 који говори о парницама свршеног брака, али не допуњава и не објашњава овај §. 100, него само упућује судове на њега, и односно парница због одусганка од намереног брака. Законодавац мотивишући ову своју допуну поред осталога, вели и ово: 1. „Законодавство је у § 100. зак. грађанског изречно казало, да духовна власт само опрједели припада ли „меволној страни с< ужитак па ако припада, опредјеленије количества таквога ужитка оставило грађанском суду, и то по мњенију попечите.вства, за то, што духовна власт не може стање мужевље измјерити и по томе ужитак жени опредјелити. Па будући да. је и у овом случају где невина страна од оне, која је од намјереног брака одустала, и тиме првој не имајући довољних оправдатељних узрока за одустанак штету и срамоту причинила то да се на сваки начин у овом случају оиредјеленије количества накнаде за иричињене трошкове и срамоту невиној страни судејском грађанском власти рјешити има.«■ И ова допуна §.§. 65 и 82 грађ. зак. својим текстом објашњава: да реч „ невољна 11 није оно исто што и » не вина" јер законодавац и у овој допуни жену назива невољном страном, код парница свршеног брака; а код парница намереног а несвршеног брака назива веренике невином и кривом страном, и обоје терети накнадом, тако, ако је девојка крива а момак невин, да му девојка да накнаду, а ако је момак крив а девојка невина, да јој момак да накнаду. У парницама дакле не свршеног брака, законодавац назива парничаре невином и кривом страном, и обоје