Branič

број 19 —24.

б р а н и ч

стр . 731.

руши , са чега се и каже, да то лице сналази грађанска смрт». На стр. 115. говори о корпорацији и задужбини као о идеалним субјектима са различним подлогама; на стр. 120. пако говори о њима тек као о облицима правних лица. На стр. 119. наводи као врсте правних лица само корпорације и задужбине ; на стр. 120 пако каже, да се „правна лица јављају као кораорације, задужбине или доброчини заводи и као лежеће наследство, ћегесШаз јасепз"'. На стр. 144. вели: «Ро6 нема. никакву личну сиособност (( на стр. 147. пако вели: л На аослетку ирема њиној (т. ј. робова) личној сиособности госаодар им одређује и сам аосао, који чини да им је како цена тако и сначај ве&и или мањи". ■ На стр. 149. вели : „ Ингенус је оно слободно биИе које није никада било у роиству . . затим каже, да су слободна бића, која нису ннгенуи, особођени робови; на стр. 150. пако вели: у,У извесноме случају извесна лица улазе у ред ослобођених лиц<%, и ако ире тога никако нису ни била. у роиству". На стр. 167. набрајајући врсте награђена, а ме^у овима Латине уекегеа, каже, да ови имаду јиз соттегсп, исто то вели и за Латнне со1ошап-е на стр. 168., на стр. 269. пако набрајајући лица неспособна за туторство међу осталима набраја: и .9. неграђани, јер немају ји&согптегсИ;". На стр. 211. вели: „ Признавање ванбрачне деце Римљанима је неаознато"; на стр. 238. — 242. говори о позакоњењу ванбрачне деце код Римљана. На стр. 21, поставља деФиницпју туторства. по којој су регзопае аНеш јиг18 неспособне за туторство; на стр. 279. пако каже, да је сарШб с1етти1ло гшшта, по којој може регзопа ви1 јиг18 ностати регзоп-ом аПеп1 јигјз, у новоме праву изгубила ранији значај у томе, што није више узроком престанка туторства. На стр. 151. вели, да је сари(; једнога Рпмљанина обухватао ова права : јиз зиГГгад-п, јиз ћопогит, ји8 сопиићн, јиз соттегсП, јиз Нћегогит; на стр. 152. каже, да је ПћеИ.шиз, који је такођер Римљанин и који такођер имаде сари! једнога Римљанина, имао од тих права само ограничено јиз соппић11 и потпуно јиз соттегси; на стр. 166. коначно каже, да су елементи (римскога) права грађанс-тва, дакле опет права, која је обухватао сари!; једнога Римљанина: јиз 8и1Тга§-п, -јиз ћопогит, јиз ргоуоса1;1оп18 ас1 рори1ит, јиз аре11а11оп18, јиз соттегсН и јиа соппићП. На стр. 248. вели: «РШи&(атШа8 је ирави госиодар имовине која чини ресиИит аЛ^епИсшт. Његов ра1ег има на њој само ираво уирављања и уживања", дакле гледе тога ресиНита не мора ГШи8 ЈатјНаз имати нити управљања нити уживања; на стр. 246.