Branič

број 19—24.

Ријеч в з астатрелост"- употребљује и за оно, пгго се немачки називље Уегјаћгип^, и за оно, што се немачки називље ЕгвЈ^гипд(исп. стр. 216.) Ријеч Ђ завештање к употребљује и за ознаку записа Це^а^а) (исп. стр. 214.) и за ознаку јамчевине (саи1пс) (исп. стр. 288.). Ријечју „одеља к <( говорећи о диоби Б1§:е81;а служи се сада, да њоме означи Гга^гпепа!; (исп. стр. 62.: „ . . . књиге на нераван број глава, ове на мање одељке, које иравници зову {гадтеп1а°, V. 1едез 1< ), сада, да њоме означи Ши1 (исп. стр. 63., гдје вели, да Бј^ез^а завршују: Ђ двама одељцима од врло велике важности ...: <1е иегђогит &1дшр.саИопе г &е сИ^егзгз гедиИв јипз апИрт"Ј. Даљња погрјешка ове књиге јест, што у њој имаде за правне уредбе, којим би деФиницију морао познавати сваки правник, такових деФиниција, да се мора човјек чудити, одакле је писац до такових деФиниција дошао. Тако: На стр. 98. имаде деФиниција: » Правна је радња. сваки дозвољени акт који иовлачи за собом извесно иравно дејство, ка које је уирављена субјектова воља и циљу иостанка модификовања или ирестанка какова ирава." Да лп г. писац разумијева под правном радњом оно, што се означује са називом радња — чин (НапсЛип^), или оно, што се означује са називом правни посао (Кесћ1 ;8 §е8сћаГ1;), то се не зна. Из деФиниције чини се, да разумијева под правном радњом правни посао, ну опет имаде у овој књизи много мјеста, у којим се употребљује назив правни посао. 0 правно релевантним чињеницама пако у овој књизи није говорио, а да би се одатле могло разабрати, што он разумијева иод правном радњом, што ли под правним послом. — Што се пако саме дефиниције тиче, то она задржава једноставни 1(1ет рег Шет (радња је акт), ако се нак уважи, да би г. писац ријеч акт могао замијенити и ријечју Факт, тада та деФиниција не значи управо ништа. Уз овакову деФиницију не има мјеста никаквим препорима гледе ваљаности правних посала ради несугласја међу вољом и очитовањем воље. На стр. 102. вели: Ђ Под АотгсИот (од домус и колере), са георијског гледишта, разуме се иравни однос утврђен законом између извеснога лица и извеснога места, у коме је средшите друштвено-иравне егсистенцие тога лица. Са ирактичног гледишта, т. ј. ако тај однос идентификујемо са самим местом, домицил је место у коме се налази средиште иравних интереса, иравних одношаја и делателности извеснога лица®. На стр. 103. деФинише сродство: Ђ Сродство је иравом норлшрани однос или веза која иостоји између лица која. ароизлазе