Branič

отр . 750.

в р а н и ч

број 19 — 24.

циљ који се другим начином не може аостиГги"-. Правна међутим знаност не тражи овакове намере за ексиетенцију корпорације. Уз овакову намеру биле би корпорације немогуће, јер је скоро немогуће наћи корпорацију, у којој би сваки члан имао овакову намеру. Г. писцу је захтјев овакове намере за екеиетенцију корпорације нуждан, јер по њем ствара разлику међу корпорацијом и обичним друштвом. На стр. 121. вели: »Често иута, бива, да се више лица удружују ради иостигнупа извеснога циља или остварења задатка, али не у намери да образују иравно лице. У такоме случају, ма да видимо скоро оне исте елементе које сиоменусмо код кориорације, ми видимо, да се ствара обично друипво или ортаклук (зос1е1 авЈ, које се од кориорације јако разликује«. За све врсте ресиПја ноставља на стр. 246. слиједеКу деФиницију: » РесиИит' (5 § 3. БГд., XV., 1) је одређена мања количина имовине или вредности, којом /ШизГатШаз, ии одобрењу очевом или ио овлашћењу законском, самостално или само уиравља или и расиолаже". Г. писац се у потврду своје дефиниције позивље и на један уломак из извора, ну тај гласи: » ресиИит <ИсШт е&1 диазГ риаШа ресита, сгие ра1г1топГит ризШит«. Да се под пишчеву дефиницију ресиПја не може сврстатп ресиНит ас1\'еп(;11:Јит ге§и1аге, о том не има сумње. Овим пак ресиНјет, како и сам г. писац на стр. 248. признаје, ДНизГатПЈаз не управља, а без одобрења очева нити не располаже. Осим из погрјешних деФиниција опажа се и из других различних реченица, да г. писцу многе ствари нису посвема јасне. Такових реченица могло би се доста навести: Довољено ће међутим бити, а да се узмогне просудити пишчево познавање предмета, о ком пише, да се наведу реченице, из којих се види, да г. писцу нису најелементарнији појмови права јасни. На стр. 2. вели г. писац: в Право се даје иосматрати са две стране: објективне и субјективне, У објективном смислу узето, оно се јавља као иравило које регулише људске саољне животне одношаје (погта адепсИ). Узето са субјективне стране, оно се јавља као овлашћење или иравна моћ (ГасиИав адегиИЈ, који објективно ираво иризнаје иојединцима у њином друштвеном животу ". Саме деФиниције права у субјективном и права у објективном смислу, не може се поднипошто реКи, да су добре, а поготово не може се рећи, да је добра дефиниција права у објективном смислу, дочим ознаком права у субјективном смислу » ГасиИаз адеп&1« означује на стр. 97. способност за правне радње (НапсНип^вГаћЈ^ћћеИ;). Ну то све не би се могло јоште толико замјерити; најгоре је код тога, да су г. писцу право у објективном смислу и право у су-