Branič

отр. 608.

б р а н и ч

врој 19— 24.

својом радњом није постигао што је желео, значи да је та радња била неподобна. Сваки покушај је, према томе, последица неподобнос-ти предузете радње, те с тога се и не може правити разлика између подобних и неподобних средстава. Ми ћемо, када будемо говорили о објективној теорији, изнети опширне разлоге противу субјективиста и њпховог схватања покушаја. За сада ћемо напоменути само толико, да се у практици најлакше да видети, да сва срества нису подједнако подесна и нодобна за постигнуће извесног циља или успеха, као и то, да има средстава, која суапсолутно неподобна за извршење неког кривичног дела. Шећером се нико не може отровати, као што се ни из пушке, напуњене ћор-Фишеком не може нико убити. Између осталих крпминалиста, који су бранпоци субјективие теорије, истиче се и један одличан представнпк новпје школе, италијански криминалиста Гароф&ло^) као њен брапилац. Он вели, да када је злочиначка иамера доказана, радња. треба да се казни, па ма каквим средствима била предузета, сем ако би се по средствима, која су употребљена, видело, да је учинилац ненодобан да извршн кривично дело. У предњем наводу налази се велика противуречност. Најпре се велн, да је све једно какво је средство употребљено, а за тим се тражи да су средства такве природе, да се из њих огледа подобност дотнчнога за злочпнца. Јасно је, дакле, да је ГароФало увидео лабаву основу субјектпвне теорпје, те тражи нарочиту подобност злочинчеву.*) Па у чему ће се огледати та подобност, ако не у средствима за извршење кривичнога дела? Види се, дакле, да је највећа грешка субјективиста у томе, што се одвећ слепо држе злочиначке воље, и што једино у њој гледају опасност по друштво. Нема сумње да је злочиначка воља веома важан, али не и искључиви Фактор при чињењу кривичних дела; али та воља мора бити тако маниФестована, да од ње има конкретне опасности по права и интересе друштвене. Нема ли тога, злочиначка воља има се сматрати као претња једнога немоћног према џину, преко које се готово с подсмехом прелази.

5) ЈШићеПип^еп <1ег ш4егп. кпт. УегеппЈЈипд, IV ВД. Не& 2. 1893.

*) Ову иодобност не треба идентиФиковати са кривичнои урачуњивошћу.