Branič

стр . 768.

б р а н и ч

број 19 — 24.

Као што се из овог прегледа само уводних чланака вида, »Мјесечник® се, као правнички лист, веома погодно уређује, што служи на част уреднику и уређивачком одбору,а нама даје разлога, да га препоручимо најтоплије озбиљним радницима на пољу г правне науке у нас.

ХеШсћгШ Гиг (Не &е8атт!е ВГгаГгесМб^пббепбсћаГ! уз сталну сарадњу Белинг а (Гисен) Франка (Хале) Ф. Хиаела (Гетинген) Кнааа (Вирцбург) Митермајера (Берн) и Сајферта (Бон) издају Рг. V. И&г1 (Берлин) и К. V. Л,ШепИга1 (Хајделберг). Часопис овај, који је Ф. Лист основао с покојним Доховим, улази сад већ у двадесет прву годину свога опстанка. Може се с правом рећи, да он данас заузима неоспорно прво место у светској књижевности Кривичнога Права. Његови ступци отворенп су гледиштима свих праваца у савременој науци, и ако се по досадашњем раду може утврдити, да се овде, више него и у једном стручном часопису раније, поклања нарочита пажња друштвеној страни злочина и Криминалној Политици. Уредништво је до сад пружило својим претплатницима читав низ казнених законика разних земања у немачком преводу. Уз то им бесплатно даје и Саоаштења Међународне Удруге за Кривично Право, којој је Ф. Лист такође=један од основалаца. — Ми најтоплије препоручујемо овај часопис свима оним нашим правницима, који се интересују кривично-правним питањима. Он излази годишње у шест свезака, а стаје 20 марака. Издавалац му је позната књижара Ј. ОиМеп^а^-а у Берлину (Би1:20\У81;г 107 — 108).

Бе Ееб1га(1е У-1е Сопгће8, БгоИ; ро1Шф1е соп^етрогајп, Раггз (ОиШаитт е1; с1е) 1900 в. 8°. 432, (цена 12 дин.). Писац овога дела је већ стекао лепо име у савременој књижевности својим ранијим делима, која су до сад била намењена више привредно економским питањима. Једно од својих дела (Савремени аоложај сељака у Русуји) штампао је на инглеском језику; сва остала су изашла Француски. То је човек који је много нутовао, много видео и нарочито много умео да види. Не припада у својој земљи ни једној политичкој странци, те према томе сматра да има одрешене руке и слободан поглед на сва питања. У овом делу он би хтео: да даде слику савремених политичких установа; да покаже, из каквих основа ове проистичу, каквим су потребама позвате да одговоре, и у којој мери их подмирују; да их подвргне двоструком испиту на основу теорија, које су их