Branič

стр . 594.

б р а н и ч

број 19—24.

Ми овде нећемо улазити у расправу тога питања: да ли је у опште потребно, да се л,уди, оптужени или осуђени за какво кажњиво дело, мећу у гвожђе и окивају ланцима, те да тако оковани очекују пресуду, или издржавају казну на коју су их судови осудили, и да ли постоје разлози, да се ти окови код нас и даље задрже, или их треба укинути. Ограничићемо се само на то да видимо, ^а ли су све оне законске одредбе, које су проппсане за оков, потпуне тако, да је ту сасвим искључено свако произвољно тумачење и лична воља појединих, или се у њима налази каква празнина, коју државни органи у практици попуњују по своме нахођењу, услед чега и то гвожђе постаје далеко страшније, него што би по закону требало да буде. У нашем казненом закону, од 20. марта 1860. год. и то у | 12. побројане су све оне казне, на које се кривац може осудити. Пређе их је било 12, али су батине укинуте 1873 год. 1 ) и сад је број сведен на 11. Одмах после смртне казне, долази робија. У § 14. казнен. заг:. прописано је, да робија не може бити дужа од двадесет, ни краћа од 2 2 ) године, и да ће осуђени на робију: „носити на ногама окове лаке или тешке, како коме суд одсуди-« — „Женско на робију осуђено неће се окивати.« 3 ) Судови, при изрицању својих пресуда, којима осуђују на робију, одређују и то, у каквом ће окову кривац издржавати робију, лаком или тешком, што се опет одређује према броју година, колико кривац има да проведе у казненом заводу. Кад је у закону већ направљена разлика између лаког и теглког окова, опда се појединим никако није мог-

Ј ) Шиба је укинута 6. маја 1859. год. као »цротивна духу иремена, и затуиљујући грађанима чувства човечности/ — а баташе су постојале до 11. децембра 1873. год. 2 ) II о устројству окружних судова од 26. јапуара 1840. год. иоред осталих, ностојале су још п ове казне: вечна робија, заточење вечно, робија привремена са иди без гвожђа, домаћи затвор и бој са камџијом. — Законом о замени телесне казне од 31. јануара 1853. год. шиба од 3 пута, 6 пута, 9 пута и мртва шиба од 12 иута на место, замењивана је осуђеницима, који ову телесну казну пису могли издржати због слабости или болести, робијом од 2 до 12 година у лаком или тепгком гвожђу. Ако је телесна казна претворена у затвор, онда је осуђеник морао да носи гвожђе, лако илп тешко. 3 ) По § 14. поменутог закона, женска лица осуђивана су у место на бој »од 100 камџија у једаниут," на 12-то годшпњу робију у тешком гвожђу.