Branič

стр . 630.

Б р а Н И Ч

врој 19—"24.

је народима Старога. Ввка са свим непозната. 1 ) Римљани, усљед њихове рђаве организације ирнвредног рада и усљед неразвијене трговине, тргбвачког саобраћаја, који је за дуго иодмириван употребом послуге и робова као твШог-а, — а имајући при том врло добро развијено прпватно право,*) нису познавали комисионску трговину, као што она данас у модерном саобраћају постоји, нити правне прописе, који би је регулпсали. Ну нпак за то прве правне знаке данашњег комисионског посла већ у Римском Праву налазимо. Модерни комисионар не разликује се јако по своме правном тппу од римског пуномоћника (мандатора) 3 ). 2. — У Средњем Веку налазимо тек зачетке комисионске трговине. Дуго су времена тај цмљ подмиривала аесотеис1а, аесотапсШа или соттепЈа као и ЈтрИсИа, 4 ) која су овима у суштини била слична. Аесотепс1а бпо је уговор, по коме је неком (обично сатрзог-има — ђапсћегИ., ђапсћј, — Средљега Века, то је и био посао) новац или роба повзрена, да бн с њом водио прекоморску трговину. Комиспопар је добивао извесну провизију, а комитент добитак од посла. Оваки послови већ су се год. 1191. обављали у Ђенови, алп примену своју почеше губити већ у XVI веку, а у XVII нема их никако. 5 ) Међу тим, кад се трговачки саобраћај иочео живље развијати п трговачке спекулације ширити се и у стране земље, било је сваком трговцу тешко, да ради трговине дуже време одсуствује од свога трговачког центра, те је се помагао тиме што је по важнијим трговачким центрима постављао своје људе, твШог-е и !ас1:ог-е 6 ) који су место њега трговали. Ова је институција поред својих добрих страна имала и хрђавих. Док је принципал с једне стране морао у Фарстора имати велико поверење, јер је овај имао у рукама његов привредни успех и могао га, блоупотребљујући датому поверење, имовно, материјално, оштетити; дотле је, с друге стране, морала се Фактору,

1 ) Си. Радојчић, проФ. В. Ш.: »Предаваља нз тргов нрава,« стр. 269.

-) Сп. Радојчаћ, Трг. право и његов истор. развитак. Београд.

3 ) Сггипћи1 у ЕпЛетапп-овом Н(1ћ. св. III. стр. 157.

4 ) Уиор. 6оИ8сћт1(11, (1е зос1е(;а1;е еп соттатШе стр. 4.;

5 ) Бг. &. М. К1е1ке. Епсус1ора1Пе (1. ^езагипиеп еигор. ^УесћзекесМз св. 1. § 23. стр. 28.

6 ) Огипћи! у Епс1. Н(1ћ. зв. III. стр. 158.