Branič

број 19—24.

Б Р А Н И Ч

стр. 629.

на парницу противу Николе, јер је он слабији у праву, кад се види да је пресуда донета после преноса тапије на Николу; па не само то, него и за то, што је тапија и једини пуноважан доказ о својини непокретности т. ј. — о убаштињењу; међу тим пресуда представља само право, на основу којега се може тражити убаштињење, а никако и пуноважан доказ да се дотични и убаштинио; а друго и за то, гито пресуда показује расправљен однос, не између Николе Јовановића који има тапију и Воје ЛукиНа, који има пресуду, који дакле полажу право својине на исто непокретно имање, по овим доказима, већ између Милана Илића и Воје Лукића, односно испуњења уговора, чији се односи ни у колико не тичу Николе, кад он — Никола — има тапију као потпуно пуноважан доказ о својини непокретно^ти. А из свега овога јасно је: да је онај, који има таиију као доказ својине извесног неиокретног добра, јачи у ираву својине од сваког другога., који 6и ираво својине на истом имању доказивао ма каквом другом исиравом, иа ма и извршном судском иресудом, у којој 6и стојало да дотичноме до убаштињења она — иресуда служи у место таиије. Новембра 1900. Београд Ђ. Карајовановић адвокат

-ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ ТРГОВАЧКОГ ПРАВАло.Гринхубу, Полцеру и Др. (ОДЛОМАК ИЗ ТЕМДТД)

УВОД 1. — I. Историјски развитак комисионског посла. Једно од највећих помоћних средстава данашњег модерног трговачког саобраћаја без сумње је и комисионски посао, који се јавља прилично позно. Ова врста трговачког посла, која је данас тако јако раширена, била