Branič

стр. 4.

Б Р А II II Ч

БРОЈ 1.

сваком посебном случају, одређује место и дан скупштинског састанка. Ова је одредба прешла за тим и у садашњи Устав. Из овога излазн да је све до 1861 Кнез био ограничен нли Саветом, или законом у одређивању оног дана и оног места, кад ће се и где Скупштпна сазвати. Тек од те годнне он је био ослобођен тих ограничења. 3. Конституисање Скуиштине. — Речено је да бпрачн не стварају Скунштину већ посланике. Скунштнна постаје тек кад се посланицп искупе, а пошто се они не могу искупити, докле их Крал> не позове, то би следовало да Краљ ствара Скупштину. Али ово није сасвнм тачно. Ако је у његовој власти да их нозове, то још не значи да од њега зависи да се они искупе, и то да се искупе под таким условима, да њихов скуп одиста представља Скупштину. За ово се друго иште њихова радња. Крал> сазпва Скупштину, али се она конституише сама. За конституисање Скуиштине нужно је (1) да. искупљени посланици имају способност решавања; (2) да њихова пуномоћија буду оверена; (3) да се од њнх узме заклетва, и (4) да они споразумно с Краљем одреде себи управу. 4. Нворум. — Конститунсање Скупштине јесте акт решавања; за то му посланици не могу приступити докле год њихов скуп не добије способност решавања. Да би један скуп могао решавати, први је услов да га буде, а да би га било, нужно је да су његови чланови присутни. Сувише би било изискивати да су присутни сви. Присуство свију чланова тако је исто ретка ствар, као и њихова једногласност. С друге стране, бпло би опасно кад би се оставило нерешено то питање, колико чланова треба да присуствује: онда би мањина, и то незнатна, била у стању обвезати већину. Из тих разлога ни код Скунштине се не тражи да сви посланици присуствују, али се утврђује колико их најмање мора прнсуствовати. Тај најмањи број назнва се квору.и. Он се утврђује или Уставом, или специјалним законом, или срсупштинском одлуком. Код нас је он утврђен Уставом, и износи три четвртине чланова (чл. 82). Кворум ваља разликовати од другог једног броја, од броја гласача који је иотребан за пуиоважно закључење. Без кворума се не може решавати; без овог другог броја, не може се ништа решити. Другим речима, да би Скупштина била способна икако решење донети, ваља да одређени број пОслапика буде присутан, а да би се