Branič

ЂЕРДАПСКЕ ТАКСЕ И МЕННАРОДНО ПРАВО

(ОВРШЕТАК) II.*) Из наведених уговора, којима се уређује иловидба ио Дунаву, излази јасно: да се основ слободне пловидбе по овој реци признаје за саставни део Европског Јавног Нрава; да се тој слободи пловидбе не могу и не смеју стављати никакве препреке; да правилници о пловидби, о речној полицији и надзору треба да буду састављени тако да иду на руку слободном пловљењу; да се на ову пловидбу не могу ударити никакви намети, нити јој се смеју стварати тешкоће; да се никакав намет не сме ударити на пренос робе на основу простога Факта пловидбе по овој реци; да ће се моћи ударити само утврђени и сходни намети на пловидбу, и то у интересу покрића издатака учињених око олакшавања пловидбе, и то за време, потребно за покриће ових издатака; да обалске државе имају једнака права у изради и примени правилника о пловидби, о речној полицији и о ударању појединих пловидбених намета. Правилника о пловидби и о придизању такса на Дунаву између Молдаве и Турне Северина, које је издало угарско Министарство Трговине, има на броју пет, и то су: 1. Правилник о иловидбеним таксама. и таксама за иревуку на делу Дунава између Молдаве и Турне Северина, који сиада у регулисани део Ђердаиа, 2. Правилник о установљењу, иридизању и вођењу такса на иловидбу, на иревлачење и на сировођење бродова, што илове између Молдаве и Турне Северина, које Ие наилаћивати угарске Пловидбене Уираве на Доњем Дунаву, —

*) Види Бранигч год. VII . стр. 657 — 663.