Branič

О УОЛОВНОЈ ОСУДИ (ЗАКОН БЕРАНЖЕ ОВ) од ЈГукијана Трепо-а УВО Д Међу скорашњим законима, којима је циљ да сузбију поврат, ниједан није побудио већу пажњу од закоиа од 26. марта 1891. о олакшавању и отежавању казни. коме је јавиост, пз легитимне поште, дала име његовог знаменитог аутора, г. сенатора Беранжеа. У својих седам чланова, овај закон обухвата два различна дела: првоме је циљ да предуиреди поврат особеним милостивим поступком са почетним преступницима; други део мења чланове 57 и 58. казненог законика и садржи казне. Отуда је овакав наслов закону, који изненађује својом антитезом. Оба дела, који се тако дубоко разликују, имају дакле заједнички предмет: борбу противу повра.та. С тога их је законодавац и сјединио у један исти закон, показујући тако: да према милости, коју има за случајне преступнике, стоји на супрот потребна строгост за оне, који се не поправљају. Задатак ми је да овде студирам први део Беранже-овог закона, који ствара у нашем праву систем условне осуде. Овај израз — условна осуда — не Фигурише ни у тексту, ни у наслову закона, у којима су употребљени изрази обустављање, (суспендовање) и олакшавање казне. Али се не може усвојити ниједан од ова два назива. Нови систем не олакшава казну, која остаје оно што је; и ако му је истина, главно дејство да сусиендује казну, (или боље њено извршење), овај систем такође производи и друге последице, које не показује ова последња Формула г ). Није дакле могуће из самог закона узети тачан назив установе и наслов за ову студију. Држао сам, да могу узети израз условна осуда. ') У пројекту ревизије француског казненог законика ово се иитање третира у рубрпци: »о одлагању извршења« ; не тачан израз, јер не води рачун о усдовном ларактеру оддагања.