Branič

БРОЈ 1.

О УСЛОВНОЈ ОСУДИ

стр. 59.

више, сваки пут, од бављења у затвору, и сачувати их од понижења и брисања из друштва, као обична последица затвора ; отклонити незгоде кратких казни новим начином кажњења: то су у опште, главне реФорме, које тражи модерна наука, којима се имају допунити мере, које су управљене противу поврата. Систем условних осуда има циљ: да оствари ове реФорме: Изложићу његов механизан у главним цртама. Пошто у кратко прегледам страна законодавства, приступићу критичкој студији принципа; напослетку ћу упоредити установу са главним мерама, које су предложене у истом смислу. §1. — Излагање система, I. Оенове новог система 21. — А — Идеја, да се осуђени сам постакне на реФорму, тиме што ће му се ставити у изглед за учињену поправку, ослобођење од казне, као награда за то, појавила се у систему условног ослобођавања. . 31 ) Учинити, да се казна не извршује, под условом, кад је осуђени дао довољно доказа својој реФорми ; исто тако, не примењивати казну, под условом, кад раније владање осуђеног улева наду, да она није неопходна нужна, и да ће бити довољна и сама претња, — те су две идеје сестре. Условна је осуда са овог гледишта, само нова примена теорије о награди за иоиравку. У осталом, ова се теорија оснива на правом познавању узрока, којима се одређују људске радње, а то су: интерес и страх. 22. — Б. Друга, такође рационална идеја у томе је: да је, у многим случајевима корисно опоменути кривца, који је први пут пао у погрешку, пре него што се фрапира казном за исту, јер ова прва погрешка, може бити и случајна. Опоменом се предупређује поврат, јер она чини кривца обазривијим, пажљивијим, плаши га казном, која га у мало није снашла, но, која ће га други нут неизбежно снаћи. Зашто се друштво не би послужило, у својој одбрани, овим моћним превентивним средством, којим се служе успешно отац у породици, учитељ у школи, господар у радионици. 3| ) Ждеја, да се законска благост потчини услову, — напредује. Налазии је у две теорије, које је интересантно овде споменути. Једној је аутор г. Давелеј, који је предложио у корист почетних криваца систем ' уеловне обуставе, упнса у судску кривичну листу (или боље нови билетен Је 3). Обустављање овога уписа, прво условно, а после извесног времена деФинитивно, био би стимулан за осуђеног и награда за његово добро владање. (В. Арр1е1:оп. Ба КеГогте с!и Са81ег ЈнсЦс1а1ге. стр. 96). Другој је аутор г. Тарде, који бавећн се неодређеношћу казне, предлаже уеловну одређеиост, којој је циљ да постакне осуђеног да накнади штету, коју је припинио кривнчним делом, и да се, по том, поправи радом и сталним послом, од кога ће живети. и који би га интересовао (В. СопвИегаИопз 8111- ГннЗе^гттаИоп Дев ретез, раг. Таг(1е. Ви11. зос. рг1а. 1893. стр. 750).